Културни и вјерски геноцид на дервентском гробљу – ФОТО

11

groblje2

Посљедњих година, од како се дервентско гробље знатно попунило гробним хумкама, осјети се недостатак гробних мјеста. Благодарећи одговорним за то питање дошло је до проширења гробља, те је ово питање за неко вријеме ријешено.

Међутим, сматрајући да је стари дио гробља „атрактивнији” за сахрањивање, појединци су нашли начин да ријеше проблем недостатка гробних мјеста на свој начин. Наиме, православни вјерници који долазе на ово гробље могу да виде знатан број одбачених камених крстова наслоњених на стољетне храстове. Нико се на њих не обазире баш много јер су то крстови људи који су сахрањени прије сто и више година и њихови потомци су одавно у „вјечним ловиштима”, како су индијанци називали своје представе о рају.

Са друге стране, индивидуализам који господари полако и нашим просторима потире сваки осјећај опште бриге за заједничко. Све то не би био страшно да рушење старих крстова не представља културни и вјерски геноцид. „Виђу врага”, али тај геноцид не долази са стране, већ од припадника православне вјере и српске националности. Ратна пустошења и разарња нису уништила наша гробља и крстаче колико је ископано, поломљено и бачено у посљедњих мирнодопских пет година. Ова културни и историјски геноцид се одвија у фазама. Прва фаза-прелазак крстаче са гробног мјеста до најближег храста. Затим, на локацији се изљева бетонски оквир и: појео вук магарца! О гробљу нико не брине па тако нико и не одговара. Поставља се питање: какав то ум може ископати крст стар 120 година, исписан ћирилицом „овдје почива раб Божији Стојан- рођен 1842 г. преселио се у вјечност 1896. био поклоник Гроба Господњег; и исти бацити у страну?

Таквих крстова нема много и њихово затирање неће трајати дуже од једне деценије. Познато је и од раније да су Срби са порушених манастиришта и црквишта односили камен и зидали штале. Они су бар нешто корисно зидали од тог камења, наша генерација баца крстове у смеће. Ако садашње покољење на предузме нешто да заштити ове споменике, плашим се да ће иста судбина задесити и њихове гробове. Сви се згражавамо када погледамо чувени снимак на Јутјубу у којем млади албанац ломи крст на цркви – слава Богу, Господ га сачува да не падне, а колико крстова ломе наши сународници? Наш гријех је већи него оног несрећног младића којем је Христос као са крста говорио: Оче, опрости му, не зна шта ради.

Да ли ови наши знају шта раде? Ево једног примјера да се замислите:

На овом мјесту су само прије мјесец дана били ови крстови, бар тако свједоче озбиљни људи:

А може се наћи још примјера који још нису доживјели задњу фазу- пут од храста до неког сметљишта:

Овај је бар био частан и није бацио крст већ га прислонио уз неки постојећи.

groblje3

Само још ови храстови и Господ памте оне чија су имена избрисана из дервентског гробља:

groblje2

Исак – име аутора познато редакцији

KOMENTARI (11)

  1. brzo srbi sve zaboravljaju, istoriju, i nepravde, i zla ima nanesena. a eto i svoje stare.
    interesuje me hoce li svestenici isto tako zaboraviti ovo kad budu ukapali pokojnike u te nove grobnice? hoce li koverta biti dovoljno debela da se pitanje “ko zna cijeg” starog spomenika ne postavi gastarbajteru (politicaru ili privredniku) koji nece roditelje da sahrani na seoskom groblju vec na gradskom. greota prljat mercedesa na selu.
    a da pocnemo vertikalno pokojnike sahranjivati??? na mjestu jednog tad bi mogla tri grobna mjesta biti, ha!

  2. Питао бих се: “Ко је кривац за овакво, стихијско понашање, појединаца.
    Ако одговор из теме незнамо, онда је нормално упријети прст у оне који обнашају власт, или прецизније који управљају гробљима. Ко, код нас управља гробљима? Нико! Зато појединци (умјесто управљача гробљима) могу да продају гробна мјеста (а за ту “работу” знају и врабци на грани-али бизнис је слободна активност и дар “способних”???). А да би се мјесто продало, онда уклони старији споменик (или крст), узми тугујћој породици 200 КМ, и породица “задовољна”, а и продавац туђег гроба. Овакво стање траје годинама. Али, ако гробљима не управља онај коме је закон тај посао одредио, онда “ставри” у своје руке узимају појединци. Зато, господо имамо што имамо… Имамо, што нико разуман нема…

  3. A sta drugo ocekivati od nepismenog naroda.

  4. Није чудо што нас нико не воли!

    1. Па ако су гробови и споменици над њима, историјска вриједност једне нације: свједочанство битисања предака наших, а ми се према њим тако односимо, онда зашто се чудимо што нас СВИЈЕТ не воли. Па ми смо, мало је казати, САМИ СВОЈИ ИЗДАЈНИЦИ. Зато нас СВИЈЕТ-оправдано-НЕ ВОЛИ. Није крив свијет, ми смо ОЦИ своје судбине.

  5. Sramota.ba Groblje pod upravom Opstine

    1. Није битно под чиом је управом. Битно је да се тим објектом , а зарад покопаних нам предака, њиме одговорно УПРАВЉА.

  6. Malo je reći sramota.

  7. Sramota pa u okolici Dervente leze tisuce hektara napustene zemlje i vrlo lako se ovaj problem nedostatka grobnih mjesta moze rijesiti bez da se bilo cije počivalište skrnavi i prekapa i da se križevi/krstovi bacaju u smece mislim da je ovo tezak grijeh i u pravoslavlju i katolickoj vjeri.Malo dobre volje i dogovor sa vlasnicima koji vise u pravilu i ne zive u Derventi i okolici i stvar rjesena bez ovog vandalizma.

  8. Ako su trgovi, kruzni tokovi, vodovodi, putevi… zasluga vlasti, koja ih je izgradila nasim novcima, cija je sramota sadasnje stanje derventskog pravoslavnog groblja.
    Vjerovatno je to sramota onih sto leze na tom istom groblju, jer nisu trebali ni umrijeti, jer opstina, crkva, a ni komunalac imaju mnogo preca posla.
    Gledajuci groblja ostala dva naroda, te i partizansko groblje, dodje nam kao da mrzimo sami sebe a i svoje mrtve.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljena.

Možete koristiti sledeće HTML atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*

code