Kolumna Aleksandra Marilović – povodom Svjetskog dana poezije: Srpski propaliteti

Aleksandra Marilović – povodom Svjetskog dana poezije: Srpski propaliteti

3


Ovdje na južnoj strani Balkana, gdje već označismo prvi dan proljeća i gdje se sunce uveliko nemilice rasipa, čovjeku prosto dođe muka i od luka, i slatkastih, prostačkih riječi, možda parfema, sveopšteg neukusa, TV sadržaja ili statusa naše pisane riječi i naših pjesnika kojih bi se red bio sjetiti barem na Svjetski dan poezije.

Možda ja jesam ona staromodna junakinja koju pjesma prati ma kuda krenula i koja, ipak, ne želi da se petlja u onu temu: da li je demode danas čitati. Ali kao profesor srpskog jezika dodati mora nešto u odbranu zaprljanog oltara svoje struke.

Prosto, zaprepašćujuća činjenica jeste koji status danas „uživaju“ pjesnici, trudbenici našeg jezika i porijekla. Krenuvši od alkoholičara, preko sifiličara do pjesnika – vladike kartaroša koji uživa u bilijaru. Od ljubavnih pikanterija Dučića, političkih stavova Daviča i kuda sve ne nadire ta tamna sjena što izvrće događaje i tajne, zatim ih preživa palanački i ne poznajući duboke ljubičaste vode poetskog svijeta.

Na časovima srpskog jezika o književnicima se govori kao ispred zadruge. Pokušajte se igrati igre asocijacija sa svojim učenicima. Pjesnik je…

O ovoj širokoj temi izvedeno je prosto mišljenje i uvredljiva zabluda: pjesnici su mahom alkoholičari, osobenjaci, dokoličari, mjesečari. Recimo, Jakšićeva plahovitost i čast svedena je bolno na pijančenje. Široka ljepota naših prostora, izobličena gorčinom socijalnih prilika svela se na krakate prilike praktično lišene mozga.

Istina, postoje tišine o kojima treba ćutati. Kamenje koje ne treba dirati, gdje čeka zmija potajnica.

Ipak, postoje stvari o kojima moramo govoriti. Imamo tu dužnost. Jer sve me ovo podsjeća na jedan stari, egipatski izraz „almeh“ koji je u svome korijenu označavao učenu ženu da bi kasnije isti izraz označavao drolju. Đavo, njegov šegrt ili neki uticajni bog mijenja naše standarde. Aj’ ga znaj!

Naša književnost danas stoji u društvu kao princeza Mara u haremu sultana Murata II među tristo njegovih robinjica. Ponizna i ponižena.

Strašno je jezuitstvo i zulum srpsko pjesništvo svoditi na ovakvo mrtvo slovo. Ovi blagi, sanjarski predjeli odvajkada su bili očevina pjesnika.

Jefimija. Branko. Zmaj. Crnjanski. Dis i velo tajanstvenog prokletstva. Rakić. Ćopić. Sterija. I jedan ogroman maglom okupan most koji se proteže kroz mrku Kočićevu, Vukovu, Andrićevu, Selimovićevu zemlju koja sa bezumnom nadom uprkos svim nedaćama još želi da živi.

A opstajala je i opstati samo može ukoliko otvori svoje zatvorene kapke i radoznalo pogleda antologije poezije i otpuhne prašinu sa nepravedno zapostavljenih biblioteka.

Crnjanski je pisao da ovdje djevojčice uče „ne da pravilno pišu, već da lijepo mirišu“ jer ovo je, jelte, i svijet stvari. Ne samo misli i treba se složiti sa tim.

Ipak, kralju treba dati kraljevo. Bogu božije, a našim pjesnicima koji su voljeli svoju zemlju – pravedan počinak. Jer u trenucima kada je ova zemlja bila izmrcvarena raga oni su stisli zube i tjerali naprijed hrišćanski prkoseći: “Pjevaj, brate“!

Naravno, priznati se mora da naši književnici jesu bili djeca svoga vremena. Ali sve je ovo previše.
Sve ovo nije časno ni lijepo, a ja ću ipak ovdje stati jer moji redovi imaju ukus gorčine.

A danas mi je namjera bila samo da slavim.

Mika Antić, Milutin Bojić, Vasko Popa.

Vaseljena.

Svjetski dan poezije, 21. mart. Radujte se!

Aleksandra Marilović za Derventa Cafe

3 KOMENTARI

  1. Ех, баш се помало насмијах на овако озбиљан осврт о Свјетском дану поезије. Хтједох да прећутим или онако Шимићевски: ”Ћути јадно тијело, остави јело једи стрпљене”, али не могу, јер Аца много тога рече,а јест тако,баш тако ! Ја само хоћу да кажем ,а шта је онда с нас оних који се понекад помињу а понешто од културе или не културе за своје мјесто остављају ?
    Хвала Ацо, што се сјети дана поезије,а ја вечерас одох у Прњавор на једно дивно вече посвећено поезији и њеном дану.

    • …..а шта је онда с нас оних који се понекад помињу а понешто од културе или не културе за своје мјесто остављају ?
      ….
      sta je S NAS???
      ponesto OD KULTURE……
      ….
      Pobogu Savko, smanji malo tvoja javljanja.
      Cesto se blamiras, malo si previse uobrazio da si pjesnik ili da se bavis nekim kulturnim radom.
      Nije to barte za tebe. ISKRENO!!!

  2. Симпатична,мила и драга дјевојко,супер је да постоји и та страна Дервентске омладине,нада у љепшу и културнију будућност.Надам се да ће бити све мање Гранда,кича,цајки а све више начитаних и културних Дервенћана.

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije portala Derventa Cafe. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja, provociranja i drugih oblika neprihvatljivog ponašanja.

Portal Derventa Cafe zadržava pravo da obriše komentare bez bilo kakve najave i objašnjenja te da preda podatke o IP adresama nadležnim institucijama u slučaju zahtjeva.

Please enter your name here

*

code