Statistika kaže da je najviše zaposlenih u malim i srednjim opštinama u Srpskoj, a da geografski položaj nije presudan za napredak svedoči primer Gradiške, koja je za samo tri procenta bolja od Kalinovika.
Prema statistici Zavoda za zapošljavanja RS, u 2016. najviše zaposlenih imaju Laktaši, Kostajnica, Derventa, Prnjavor, Kozarska Dubica, Pelagićevo i Kotor Varoš. Na listi uspešnih su i Gacko, Ugljevik i Stanari, uglavnom zahvaljujući termoelektranama.
Na trećem mestu, odmah iza Banjaluke i Laktaša, nalazi se Istočno Novo Sarajevo, kojem na ruku ide blizina međunarodnog aerodroma i centra Sarajeva.
Regionalni centri Doboj, Pale i Prijedor zauzimaju sredinu tabele. Jedini izuzetak je Trebinje, koji je na sedmom mestu po zaposlenosti, ali valja imati na umu da je u ovom gradu sedište Elektroprivrede RS.
Bijeljina, drugi grad po veličini u RS i privredni centar Semberije, ima stopu nezaposlenosti od 39 odsto, koliko i Han Pijesak, Srebrenica i Ribnik.
Na dnu liste su male opštine na granici, Jezero, Krupa na Uni i Rudo, sa stopom nezaposlenosti od 70 do 80 odsto, te Oštra Luka, Berkovići, Kneževo i Nevesinje.
Najmanje nezaposlenih ima Banjaluka, ali ekonomisti upozoravaju da „krvnu sliku“ najvećeg grada RS popravljaju radna mesta u republičkoj i gradskoj administraciji. Broj zaposlenih u Banjaluci je danas gotovo identičan kao pre rata, ali je 1990. godine čak 85 odsto Banjalučana radilo u privredi, dok se danas procenjuje da svaki treći, od ukupno 65.408 zaposlenih, radi u administraciji ili nekoj drugoj oblasti koja se finansira iz budžeta.
– Ako bi se u obzir uzela samo privreda, Kotor Varoš, Prnjavor ili Derventa bi bili daleko ispred Banjaluke, koja je od nekadašnjeg industrijskog centra, postala činovnički, trgovački i kafanski grad – kaže profesor banjalučkog Ekonomskog fakulteta Goran Radivojac.
Kada su u pitanju drastične razlike između pojedinih malih mesta, Radivojac tvrdi da one nisu rezultat ničije namere, niti organizovnog poduhvata, jer u RS, u mnogim aspektima, ekonomska politika postoji samo na papiru.
– Trik je naprosto u lokalnoj preduzimljivosti i mentalitetu – kaže Radivojac.
U Kotor Varošu posla ima na pretek, pa su se ovde zaposlili i mnogi Banjalučani. U proteklih desetak meseci ovde je otvoreno 400 novih radnih mesta, a do kraja godine planirano je otvaranje još 750. Ova mala opština ima 5.200 zaposlenih i proizvodi stolariju, obuću i mašinske elemenate, koje izvozi u Nemačku i druge zemlje EU.
Na pitanje čime lokalna vlast privlači investitore u ovaj gradić, koji se ne može pohvaliti bog zna kakvim geografskim položajem, načelnik opštine Zdenko Sakan, lakonski odgovara: “Ne smetamo im!”
– Nudimo im jeftino zemljište, građevinske dozvole mogu platiti na rate, a tu je i tradicija, jer smo i pre rata imali jaku industriju – kaže Sakan.
S druge strane, Gradiška, opština sa pogledom na EU, ima gotovo idealan položaj za razvoj, ali i stopu nezaposlenosti od 41 odsto.
– Loša infrasruktura i organizacija koče razvoj. S druge strane Save, sve do Okučana, nema nijedne ozbiljne trgovine; mogli bi bar privući komšije da troše kod njih, ako već nisu razvili druge grane privrede – kaže Radivojac.
Biće posla pored mosta, a kad će biti most…
Načelnik Gradiške Zoran Adžić tvrdi da je za više od 6.000 nezaposlenih kriva prethodna vlast koja „pet godina nije radila ništa“, te dodaje da administrativna stopa nezaposlenosti ne daje pravu sliku, jer se na biro prijavljuju i poljoprivrednici i oni koji rade na crno.
– Sve nade polažemo u agroindustrijsku i privrednu zonu Liman, koja će biti izgrađena pored novog mosta na Savi – kaže Adžić, ali priznaje da ne zna kada bi taj most mogao biti izgrađen.
Komšiluk
Kneževo, koje graniči sa ekstra uspešnim Kotor Varošom, zauzima neslavno šest mesto po broju nezaposlenih, sa stopom nezaposlenosti od alarmantnih 64 odsto.
Mnogi meštani Kneževa svako jutro na posao putuju u kotorvaroške fabrike.
