Sa aktivistkinjom Jefimijom Šerbić razgovarali smo o Omladinskom centru „DERBENT“, aktivizmu i problemima sa kojima se susreću mladi u Derventi, te kako ih potaknuti na promjene.
Šta za Vas predstavlja aktivizam?
Jefimija Šerbić: Za mene lično, aktivizam kao pojava u društvu, je volja pojedinaca ili grupe da nešto promijene ili poboljšaju i da djeluju sa tom voljom.
Koliko dugo se bavite aktivizmom i zašto?
Jefimija Šerbić: Aktivizmom se bavim već petnaest godina, od svoje šesnaeste ili sedamnaeste godine. Kako živim u malom gradu kao što je Derventa, mnogo toga mi je nedostajalo i imala sam želju za aktivnostima koje se kod nas, ili nisu nudile, ili nisu bile popularne zbog nečega. Da bih sebi obezbijedila kvalitetnije i interesantnije slobodno vrijeme, počela sam da učim o organizovanju i o pisanju projekata. Jednom kad srcem uđete u tu priču, teško iz toga ikad izlazite.
Kako je nastao Omladinski centar Derbent?
Jefimija Šerbić: Omladinski centar Derbent je nastao kao inicijativa mladih ljudi unutar Omladinskog kluba Zdravo da ste u Derventi, da imaju svoj prostor za svoje aktivnosti, mjesto gde bi se okupljali i organizovali aktivnosti koje su njima interesantne i potrebne. Omladinski centar Derbent ima za cilj da animira i organizuje mlade u gradu Derventa, te da im obezbjedi sadržaje i aktivnosti koje oni žele. Od samog postanka 2006. godine, pa i prije dok je bio samo Omladinski klub, Omladinski centar Derbent postoji i organizuje se uz inicijativu mladih i po njihovim odlukama.
Čime se bavi Derbent?
Jefimija Šerbić: Dok smo bili Omladinski klub u Zdravo da ste (ZDS) bavili smo se mladima i njihovim problemima. Kako je ZDS vremenom počeo da se gasi i nestaje potreba te organizacije da postoji u Derventi, omladina koja je bila aktivna u to vrijeme u OK ZDS je postala ”primorana” da oformi Omladinski centar Derbent. Nismo željeli da postanemo omladinska organizacija ili neka druga organizacija koja bi imala samo kancelariju za svoj opstanak. Željeli smo da budemo baš Omladinski centar, sa naglaskom na „centar“, jer to znači da moramo da imamo svoj prostor koji bi obezbijedio mogućnost mladima za raznolike aktivnosti i organizovanja, da imaju svoj prostor, a ne kancelariju.
Šta želite da postignete kroz rad udruženja?
Jefimija Šerbić: Kroz rad Omladinskog centra, cilj nam je da osiguramo prostor, resurse i način, da mladi u Derventi imaju mjesto gdje mogu kreativno da se izraze, pokrenu promjene ili poboljšanja u svom društvu, organizuju svoje slobodno vrijeme i aktivnosti.
Koje aktivnosti organizuje Derbent?
Jefimija Šerbić: Trenutno u centru aktivnosti dijelimo na četiri grupe. Prva grupa je sportsko – rekreativna grupa i obuhvata plesnu sekciju, sport za djecu, aerobik za žene i sekciju rekreativnih istraživača prirode. Plesna sekcija se formira po broju zainteresovanih članova. Trenutno, u centru postoji sekcija orijentalnog plesa i klasičnih plesova. Do prije nekoliko godina, postojala je sekcija i modernog hip-hop i brake dance plesova. Drugu grupu čine edukativne sekcije u koje spadaju aktivnosti vezane za neformalno edukovanje mladih na razne teme. Teme se biraju od interesovanja mladih do programom propraćene teme. U sklopu Derbenta postoji inicijativa o peer edukaciji mladih o ljudskim pravima i nasilju nad vršnjacima. U centru imamo tradiciju edukovanja mladih kroz neformalnu edukaciju na temu volontiranja, pisanja projekata, aktivizma, kao i peer edukacije o seksualno reproduktivnom zdravlju. Takođe, po formiranju grupa i interesovanja, budu organizovane i škole jezika. Treća grupa aktivnosti su kreativne radionice i aktivnosti koje imaju mogućnost da se najviše razvijaju i preobražavaju. Aktivna je i likovna ihand made sekcija izrade raznog nakita i ukrasnih/korisnih komada. U kreativnoj sekciji, kroz centar i uz podrške raznih donatora, sprovođene su i dramska sekcija, foto sekcija, škola pjevanja i slično. U četvrtu grupu spadaju volonterske aktivnosti u centru, koje su vezane za manifestacije koje Omladinski centar sprovodi na godišnjem nivou na otvorenom, u gradu Derventi. To su već tradicionalno Konferencija Beba i Akt fest. Pored ovih aktivnosti, naši volonteri imaju mogućnost i odlaska na razne seminare i razmjene, kao i edukacije u kojima se Omladinski centar pojavljuje kao partner organizacija.
Kakvi su mladi po pitanju aktiviranja u Derventi?
Jefimija Šerbić: Često možete čuti da su mladi nezainteresovani i neaktivni. Moje lično mišljenje je da su neinformisani i needukovani sa puno predrasuda i mišljenja roditelja ”šta će to tebi, nemaš nikakvu korist”. Ja u svom dugogodišnjem radu sa mladima, kroz organizovanja, edukovanja, druženja, nisam srela neaktivne i nemotivisane mlade. Srela sam samo neinformisane i needukovane.
Kako aktivirati mlade da budu promjena u društvu?
Jefimija Šerbić: Kroz edukacije, prisutnost i davanje prostora da se sami izraze. U Derventi imamo specifičan problem sa mladima po pitanju aktiviranja. Većina malih gradova ”pati” od tog problema. Evo za primjer, kroz OC Derbent godišnje, kroz edukacije za aktivizam i volonterizam, vremenom i za projektni ciklus, prođe dvadesetak mladih. To je realno dovoljno za manju zajednicu da bude, kroz neku organizaciju, aktivna i djelotvorna, a oni će dalje da motivišu i pokrenu druge. Edukujete mlade osobe, koji kroz rad u organizaciji steknu 3-4 godine iskustva, i već imate formiranu osobu za dalje veće projekte i aktivnosti. Oni, naravno, završe srednju školu i odu na fakultet u veće gradove, gdje dođu kao ”gotov proizvod”. Nama ostaje da opet ispočetka edukujemo mlade i dajemo im iskustvo kroz rad. Ne smatram ga uzaludnim, jer znajući po sebi i drugima, te mlade osobe koje odu u veće gradove da studiraju, vrlo brzo se uklope u neke organizacije po njihovom interesu, postanu aktivni i dosta mogućnosti imaju u odnosu na one osobe koje nisu imale Omladinski centar u svom gradu, koji ih je spremio za te ”izazove”. Kažu: kad se vrate opet u Derventu imate svoj ”kadar”. Realno gledajući, svi bismo voljeli da uspijemo i da ostanemo u većem gradu, a uspjevaju uglavnom oni koji postanu aktivni i djeluju u NVO, jer imaju iskustva i načina da se probiju u nekom poslu. A i kad se neki i vrate, počinje borba za egzistenciju što je posve normalno. Svi gledaju da unovče svoje znanje sa fakulteta, što je kroz ovu vrstu rada sa mladima jako teško.
Razgovarala: Milica Pralica, Oštra nula
