Vijesti Društvo Kako je izgrađen most u Donjem Detlaku – FOTO

Kako je izgrađen most u Donjem Detlaku – FOTO

2

Mostovi su oduvijek spajali ljude. Nekad su mostovi na rijekama bili rijetkost, pa se čekalo ljeto kako bi se nivo vode snizio i tada prelazilo plićacima ili preko brana kod mlinova – vodenica.

Težnja za gradnjom mostova bila je najčešće, zbog siromaštva, pusta želja seljana da lakše prelaze rijeku. Nikada  nisu odustajali i tražili su načine, kako bi i na koji način, premostili rijeku.

Zato je priča o gradnji prvog mosta preko rijeke Ukrine u Donjem Detlaku veoma zanimljiva. S druge strane rijeke je selo Smrtići. Detlačani su teško mogli tokom godine da kontaktiraju sa svojim komšijama, rodbinom i prijateljima preko rijeke. Bili su tako blizu, a opet, tako daleko jedni od drugih.

Vladalo je siromaštvo, nedostatak tehnike, šesdesetih godina prošlog vijeka. Zato nije bilo baš lako praviti mostove ni preko manjih rječica, a pogotovo preko rijeke Ukrine. Ukrina često podivlja i nabuja, može da poruši svaki most i odnese sav uloženi trud i znoj.

Mnogi ljudi iz sela počeli su se zapošljavati u drugim mjestima, kao Pero Nović, koji je tad radio u Opatiji, i često je dolazio u svoje selo, ali nikako nije mogao shvatiti kako na Ukrini nema mostova kakve je viđao na rijekama u drugim krajevima tadašnje Jugoslavije. Njega je proganjala misao da jednog dana prijeđe preko izgrađenog mosta.

– Ljudi su često na slavama, prelima i na seoskim sastancima govorili kako bi bilo dobro napraviti most na Ukrini, ali uvijek se ispostavljalo pitanje: kako i od čega? Veliku volju i želju da grade most imali su Jovan Nović, Žarko i Luka Đujić, pa su tu ideju širli među ostalim Detlačanima u svakoj prilici. Jovan je sedamdesetih godina imao oko 78 godina, a umro je u 94. godini. Ova ideja o gradnji mosta sve je više dobijala pristalica, kazuje Pero Nović.

Starina Jovan je uvijek, čim se pomene gradnja mosta, ponavljao bi iste poznate riječi:  ”Pa bi, kako ne bi valjalo, dijete moje”.

Svi su znali da Jovan želi i hoće most, više nego bilo ko drugi, ali nikako nije vjerovao da se most može napraviti, jer seljani nisu imali ni snage, a ni sredstava da započnu gradnju.

Prema riječima Detlačana, koji još pamte to vrijeme, godine 1971. na 1972, ljudi se organizovaše i započeše akciju gradnje mosta na Ukrini, i to ne bilo kakav, nego most na buradima. Mnogi su slijegali ramenima, nisu u takav most vjerovali, a neki su, iz radoznalosti  požurivali da se što prije napravi.

Na čelo akcije stao je prvi Jovan Nović, a za njim i drugi, stariji i mlađi. Za njima su krenuli Đujići, Đekići, Martići, Sivčevići , Udovčići i drugi, pa se akcija gradnje mosta pretvorila u pravu radnu akciju čitavog sela. Radilo se dan i noć, da bi se stiglo uraditi započeto na mostu, ali i radovi u njivi. Naravno, bilo je i onih, koji nikako nisu htjeli u akciju, pa su čak i ometali, ali za njih nije vrijedno pomena u ovoj priči o starom mostu na buradima.

Prema kazivanju Pere Novića, nastao je problem kad su sve postavili na burad, podpodili most i zategli sajlu. Ljudi nisu smjeli da prijeđu most. Most je ležao na buradima koja su plutala na vodi, i veoma lako se pokretala lijevo-desno na svaki dodir. Da bi sve ubijedio da se preko mosta može prelaziti, pokojni Dušan Nović, sa svojom suprugom Rosom, upregao je konje i kasom prešao preko mosta, a za njim je odmah, sa svojim “vartburgom”, prešao Milivoje Udovčić.

Tad je nastala radost i graja, ljudi su shvatili da su dobili most. Sve do u noć su prelazili po nekoliko puta, ne vjerujući, da konačno imaju most na rijeci. Ovaj most je trajao i služio seljanima nekoliko godina, a onda ga je odnijela bujica u velikoj poplavi koja se desila 1976. godine.

Ove priče o izgradnji mosta se sjećaju mnogi Detlačani. Ona i sad živi među njima i svako od njih ima svoje mišljenje, svoje viđenje, ko je pokrenuo akciju, ko je i na koji način najviše doprinio, a ko je kočio sve aktivnosti na gradnji. Ovo je jedna od tih priča i pomenutih aktera, što ne mora da znači da još ima neko ko je nenamjerno izostavljen u priči. Ipak, Detlačani će reći s ponosom da su svi u gradnji mosta učestvovali složno i zajednički.

Prošla je ta vodena bujica i odnijela most, ali su ljudi očvrsnuli u nadi i vjeri da mogu napraviti novi. Opet, Detlačani su se okupili i dogovorili da prave, novi, čvršći most sa betonskom stubovima, željeznim gredama i drvenim podom. Ovog puta uz pomoć opštine i ljudi koji su tada radili u Derventi na odgovornim funkcijama. Taj most će biti nešto bolje građe, ali i on neće dugo trajati.

Mještani napraviše novi most, koji je trajao do 1998. godine, kada je potpuno renoviran i dotjeran da traje i služi ljudima za prelaz s jedne na drugu stranu rijeke.

Na obnovi i dogradnji mosta 1998. godine, važno je napomenuti da su svoj ogromni doprinos dale žene, a posebno su se istakle Ljeposava Kovandžić, te Milosava Udovčić, Ljubica Nović, Anđa Đujić, Zora Nović i Nevenka Nović. Mnoge od njih nisu više među živim.

Bile su to teške poratne godine, ali se radilo i napravio čvrst most. Organizovano je veliko veselje koje se i sad pamti, pričaju još uvijek Detlačani o početku gradnje prvog mosta, gradnjama i dogradnjama novih, te o bujicama, poplavama i rušenjima mostova na rijeci Ukrini.

U saradnjom EUFOR-a i opštine Derventa 2015. godine realizovan je projekat izgradnje, to jest rekonstrukcije mosta u Donjem Detlaku. I eto, tako su se u Donjem Detlaku gradili, rušili, obnavljali mostovi, uvijek do neke nove prilike i neprilike, koju je donosila i odnosila rijeka Ukrina, narodski rečeno – Derava.

(Priča je nastala i napisana prije 10 i više godina. Mnogi učesnici u gradnji mosta iz ove priče nisu među živima, ali je ostala priča i njihovo ime zapisano za buduće generacije.)

Foto arhiva: Pero Nović/ Tekst: Savko Pećić Pesa

2 KOMENTARI

  1. Поштовани ”Ветеран 1992 – 96” , репортаже о неком случају не падају саме од себе с неба. Она треба да има барем један разлог за интресантну причу о било каквом значајном догађају. О Горњем Детлаку сам много писао о разним темама, па и вашем мосту. Наравно кад стигнем да то урадим.
    Друго, није све од оног момента кад си нешто лично прочитао, неке ствари су рађене и прије, само што ти ниси пратио, видио и читао. О Детловачком мосту у Горњем Детлаку је ишла моја прича. Била је и у ”Дервентском листу”, а ријеч је о потреби санације тог моста и његовом значају који је одиграо у Отаџбинско одбрамбеном рату. Мислим да је та репортажа утицала доста да се стави тај објекат на листу за санацију. Према томе, ја не пишем више активно, понекад понешто урадим, али новинари овог портала и други ће радо доћи за све што има интресантно да напишу о вашем селу.
    Лијеп поздрав: Савко Пећић Песа

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije portala Derventa Cafe. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja, provociranja i drugih oblika neprihvatljivog ponašanja.

Portal Derventa Cafe zadržava pravo da obriše komentare bez bilo kakve najave i objašnjenja te da preda podatke o IP adresama nadležnim institucijama u slučaju zahtjeva.

Please enter your name here

*

code