Три деценије игре, пјесме, путовања и истрајног чувања народне традиције преточене су у највеће градско признања. Културно-умјетничко друштво младих „Босиљак“ добитник је Великогоспојинске повеље, највишег признања Града Дервента, које му је додијељено за дугогодишњи рад и изузетан допринос културном животу града.
За „Босиљак“, међутим, ово није само признање за оно што је урађено. То је, како каже умјетнички руководилац и кореограф друштва Стана Наградић, потврда да је неко препознао више од 30 година рада једне генерације младих људи.
– Једно овакво признање је доказ да смо сви једно – једни стварају, а други препознају то стварање. То је нека неизбјежна узајамна повезаност, поручила је Наградићева након уручења признања.
А иза тог признања стоји прича о хиљадама младих људи који су током година обукли народну ношњу, стали на сцену и кроз игру и пјесму представљали Дервенту далеко изван њених граница.
Од Европе до Далеког истока, „Босиљак“ је својим наступима стигао до бројних земаља и фестивала. Њихов пут водио је од Балтичког мора до Кипра и Турске, преко Арапског полуострва до Кине, Макаа и Хонг Конга, а потом и преко океана до Мексика и Чилеа.
Иза њих је око 1.200 изведених тачака, пред више од 950.000 посјетилаца, као и 24 кореографије које су током више од три деценије радили еминентни стручњаци. За сваки дио репертоара постоји и одговарајућа народна ношња – дијелом набављена у специјализованим радионицама, а већим дијелом израђена уз помоћ кројача и везиља.
„Босиљак“ данас није само фолклорни ансамбл. Друштво окупља више фолклорних ансамбала, женску и мушку пјевачку групу, оркестар на изворним инструментима, школу фолклора која дјелује у Дервенти и другим мјестима, као и секцију рукотворина.
Током година стизала су и признања са бројних фестивала. У Аустрији су на европској смотри, у конкуренцији 34 културно-умјетничка друштва, освојили прво мјесто и златну плакету. У Литванији су проглашени звијездом фестивала, у Ваљеву најбољим ансамблом из Републике Српске, док су у Панчеву добили специјалну награду за кореографску обраду. Прве награде освајали су и у Украјини и Њемачкој, док су признања стизала и са фестивала на Кипру и у Турској.
Посебно мјесто у причи о „Босиљку“ заузима „Босиљковање“, интернационални фестивал фолклора чији је Друштво оснивач и организатор. Фестивал је прошле године обиљежио 30 година постојања, а током његовог трајања у Дервенти је наступило више од 310 културно-умјетничких друштава из Републике Српске, БиХ, Европе и Индије. Фестивал се налази и у календару ЦИОФФ-а, свјетске асоцијације фестивала фолклора.
Представници „Босиљка“ учествовали су и на конгресима ЦИОФФ-а у Мађарској, Сјеверној Македонији, Хрватској, Мексику и Чилеу, представљајући Дервенту и Посавину, али и нематеријалну културну баштину овог краја.
Осим наступа у земљи и иностранству, „Босиљак“ је деценијама један од носилаца културног живота Дервенте. Организовали су светосавске, осмомартовске, васкршње, љетне, никољданске и новогодишње концерте, сусрете пријатељства и бројне едукативне програме за своје чланове.
Њихов рад препознат је и највишим признањима. Друштво је у Русији одликовано Граматом руске армије, док му је Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Хризостом додијелио Архијерејску грамату.
На челу тог дугог пута је Стана Наградић, умјетнички руководилац и кореограф Друштва, која је 2006. године проглашена Личношћу године у области културе Републике Српске.
– Данас „Босиљак“ има око 140 активних чланова. Ипак, све је мање младих који се укључују у рад оваквих удружења и да је потребно да цијела заједница више ради на томе да млади у њима препознају простор за стварање, дружење и упознавање сопственог идентитета и традиције, истиче.
Јер, како каже, једно друштво не треба посматрати само кроз тренутни број чланова.
– Једно друштво постоји да би кроз њега пролазили млади људи. Некада их је више, некада мање. Треба да стварамо заједно, да грешимо људски, поправљамо, идемо даље, уважавамо се и поштујемо, истиче Наградичева.
Управо је то, чини се, и најбољи опис „Босиљка“ – друштва које већ више од 30 година не покушава само да сачува оно што је било, већ да традицију пренесе новим генерацијама.
– Босиљковићи нису сами по себи то што јесу. Сви улажемо, сви дајемо, сви доприносимо да би свако у свом сегменту био успјешан и достојанствен, истакла је Наградићева.
Од првих корака на дервентским сценама до великих свјетских фестивала, „Босиљак“ је остао препознатљив по истој идеји – „Аматери са професионалним приступом“.
Дервента Кафе
