Манифестација „Дани Боре Станковића“, посвећена 150. годишњици рођења једног од најзначајнијих српских писаца, завршена је вечерас у Народној библиотеци „Бранко Радичевић“ у Дервенти, гдје је током два дана представљен мање познат, али значајан дио његовог живота – интернација у Дервенти током Првог свјетског рата.
Манифестација је била прилика да се јавности представе историјске и књижевне чињенице о боравку Борисава Боре Станковића у Дервенти 1916. године, али и да се укаже на чињеницу да је управо у овом граду написао двије приповијетке – „Луди Риста“ и „Моја жеља“.
Директорица Народне библиотеке „Бранко Радичевић“ Весна Шаин истакла је да су живот и дјело Боре Станковића дио књижевне, културне и историјске прошлости Дервенте, односно њеног културног идентитета.
Она је подсјетила да је Станковић 1916. године интерниран у Дервенту, гдје је боравио неколико мјесеци, дружио се са тадашњим интелектуалцима и, према сачуваним свједочанствима, осјећао се прихваћено и поштовано.
– Мали број Дервенћана знао је за ову чињеницу, односно да је Бора Станковић овдје написао двије приповијетке. Управо зато желимо да ту причу више промовишемо и приближимо јавности, рекла је Шаинова.
Другог дана манифестације публика је имала прилику да чује предавање професора Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци Душке Певуље, који је говорио о животу и стваралаштву Боре Станковића, његовом значају за српску књижевност, али и о периоду који је писац провео у Дервенти.
Певуља је нагласио да је Станковић један од класика српске књижевности и аутор романа „Нечиста крв“, једног од најзначајнијих романа написаних на српском језику. Посебан дио предавања посветио је његовом боравку у Дервенти, који је, како је навео, остао мање истражен дио његове биографије.
Према његовим ријечима, Станковић је у Дервенти провео око три мјесеца, а управо овдје настале су и двије приповијетке. Иако оне немају исти умјетнички значај као његова најпознатија дјела, њихов културно-историјски значај је велики, јер свједоче о периоду живота писца у ратним околностима.
– Сама чињеница да је он овдје смогао снаге да било шта напише и да је то остало у његовом сјећању, већ сама по себи говори нешто веома важно, рекао је Певуља, истичући да Дервента с пуним покрићем има разлога да говори о свом сусрету са великим српским писцем.
Посебан значај манифестацији дала је и грађа коју је о Станковићевом боравку у Дервенти прикупила професорица српског језика и књижевности Душица Станковић Ђукић. Шаинова је навела да тај рад обухвата највећи скуп до сада прикупљених чињеница о овом дијелу Станковићевог живота и да је наишао на позитиван пријем академске јавности.
– Ми као установа доста више познајемо чињенице о Бори Станковићу и његовом боравку у Дервенти него стручна јавност. Наша жеља је била да кроз неколико предавања скренемо пажњу и заинтересујемо Дервенћане, рекла је Шаинова.
Током првог дана манифестације професорица Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци Биљана Бабић говорила је о језичком изразу Боре Станковића, посебно о дијалекту који је у почетку представљао новину и био оспораван у српској књижевности.
– Та аутентичност је првобитно била његова препрека, а касније му је отворила врата широм српског свијета, али и других књижевности, истакла је Бабићева.
Програм је обогаћен композицијама из врањског краја, одакле је Станковић родом, као и драмским приказом његовог боравка у Дервенти који су извели чланови Омладинског књижевног атељеа.
Шаинова је најавила и наставак сарадње са Музејом у Врању, који чува бројну грађу о животу и дјелу Боре Станковића, као и могућност да манифестација у будућности прерасте у ширу причу о завичајним писцима.
Једна од идеја је и успостављање „Дана завичајних писаца“, у оквиру којих би своје мјесто имао и Бора Станковић.
Најављено постављање спомен-плоче посвећене Станковићу на једном од објеката у центру Дервенте, гдје је боравио током интернације. Подршку овој иницијативи дала је и Градска управа, као и градоначелник Игор Жунић.
Дервента Кафе
