У оквиру прошлогодишњег “Босиљковања” уприличена је промоција књиге „Деврен(т)ске пјесме ријечи и обичај“ аутора Томе Наградића. Књига о дервентском народном стваралаштву може се набавити у књижари “Полетарац” власника Бране Ножице, у фризерском салону “Брицо” власника Војислава Сибинчића као и код Моме Станића у Осињи.
Већина пјесама које смо назвали дугима и сада се релативно често пјева, али их је врло мало забиљежено и записано. Ниједна изворна група ову врсту пјесама није посебно снимила и забиљежила.
Наравно, има појединачних пјесама на носачима звука, али нигдје нису забиљежене само ове пјесме. Дугачке – путничке пјесме пјевају се двогласно као и кратке пјесме. Дугачке пјесме заправо изгледају као кратке пјесме са већим бројем стихова, те се код ових пјесама обраћа пажња и на повезан садржај текстова. За дугачке пјесме посебно је интересантно то да их пјевају два, три, а најчешће четири пјевача двогласно, наизмјенично у паровима, и пјесма се пјева од почетка до краја.
Понегдје за пјевање ових дугачких пјесама кажу да је то унакрсно пјевање. Ако пјесму пјевају три пјевача, онда један пјевач пјева наизмјенично у пару са друга два пјевача. Рјеђе ове пјесме пјевају само два пјевача од почетка до краја пјесме. Као и код кратких пјесама, пјевачи су најчешће мушкарци, рјеђе их пјевају жене, а најрјеђе мушко и женско у пару. Код дугих пјесама оба пјевача обично пјесму почињу истовремено, а завршавају као и кратке пјесме.
Да би било занимљивије, свака дуга пјесма има једну уводну кратку пјесму, послије које се прелази на дугу пјесму. Тачно се зна када се пјесма завршава, јер се, обично, у посљедњој строфи дуге пјесме подвикује „ој“, што значи да је у тој строфи крај пјесме. У девренским селима када желе да чују ову врсту пјесме, кажу „’ајд’ повуци једну путничку“ „’ајде једну два а два“, „’ајде повуци једну окретаљку“, „дај нам једну окретаљку“, „’ајде окрени једну дугу“ или „’ајде нам једну заведи“. Иако неке од ових пјесама потичу из сусједних општина које се граниче са општином Деврента, оне су толико одомаћене и толико се често пјевају, да се не могу издвојити из овог материјала.
Ове пјесме обично су везане за неку радњу, за дешавање, за историјски догађај и већина је отпјевана женама, док мање ових пјесама опјевава мушкарце. Већина дугачких пјесама везана је за истинит догађај. На крају овог поглавља налази се неколико старих дугих изворних пјесама са овог подручја, које се могу пјевати као „окретаљке“ или као обичне пјесме. Моји помагачи у прикупљању пјесама познати су народни пјевачи, свирачи и обожаваоци ове врсте пјесме и музике. Већина њих и данас воли у било којој прилици запјевати и тако ову врсту пјесме сачувати у оригиналном облику.
Многи пјевачи припадају старијој генерацији која је ишла на збор, прело, игранку, гдје су слушали и пјевали дугачке пјесме. И данас се на подручју Девренте врло често састану пјевачи и уживо запјевају код Округлог у Великој Сочаници, Моће у Осињи, код Чоле у Девренти или код Вујичића млина у Појезни, код Славена у Девренти, у ресторану Шести километар код Девренте, у ресторану Марко Поло у Девренти, у ресторану Маре и дервентских лола у Босанским Лужанима, у мотелу Рибњак (општина Прњавор), а посебно за вријеме традиционалног Великогоспојинског вашара у Девренти.
Дервента Кафе
