Vijesti Kultura i obrazovanje Деврен(т)ске пјесме, ријечи и обичај – ФЕЉТОН 2 – Кратке пјесме

Деврен(т)ске пјесме, ријечи и обичај – ФЕЉТОН 2 – Кратке пјесме

6

У оквиру овогодишњег “Босиљковања” уприличена је промоција књиге „Деврен(т)ске пјесме ријечи и обичај“ аутора Томе Наградића. Књига о дервентском народном стваралаштву може се набавити у књижари “Полетарац” власника Бране Ножице, у фризерском салону “Брицо” власника Војислава Сибинчића као и код Моме Станића у Осињи.

Досадашња истраживања изворних посавских пјесама нису много усмјеравана према девренском крају иако је познато да је ово подручје богато оваквим мелодијама, а бројни су и пјевачи изворних народних посавских пјесама.
Главна карактеристика кратких изворних пјесама јесте то што се пјевају (полифоно) двогласно, бржим ритмом, при чему пјесме пјевају два пјевача – вокала, обично мушка, мада могу бити и жене, а понекад су пјевачи и мушко и женско, иако је то доста ријетко.

По садржају, пјесме су највише шаљивог, љубавног, а понеке и погрдног, подругљивог карактера. Поскочице се према већини аутора дефинишу као пјесме уз поскакивање, чије су мелодије народних изворних пјесама претежно веселе и кратких тонова, или као кратке лирске пјесме брзог темпа. Посебан стил пјевања карактерише то да један пјевач почиње, односно „повуче“ пјесму, за њега се каже да „започиње“, „води“, „почиње“, „иде први“, а други упарује, завршава пјесму и за њега се каже да „прати“, „догони“, „доћерује“, „иде други“, „иде задњи“, „уперава“ или „дочекује“ пјесму.

~~ Фељтон 1 прочитајте ОВДЈЕ!

Ове пјесме могу се пјевати без инструменталне пратње, мада се најчешће пјевају уз шаргију и виолину, а понекад и уз двојнице – свирале и то бржим ритмом. Важно је напоменути да ниједна изворна група не посвећује посебну пажњу овим старијим пјесмама и текстовима, него сви траже новије текстове, који ипак, по мом мишљењу, имају мању вриједност.

Тако у посљедње вријеме на носачима звука наилазимо на називе „кајде у колу“, што је по мени погрешно. „Кајда“ је стил пјевања неке групе, а није врста пјесме, те сматрам да је исправнији назив „пјесме у колу“ или „кратке пјесме“ које се обавезно пјевају у бржем ритму, а најчешће су у десетерцу. За кратке пјесме може се рећи да су то: пјесме у колу, потркуше, поскочице, преклапуше, брзе и поклапуше.

Поклапуше су врсте кратких пјесама у којима мушки или женски пар на пјесму одговара пјесмом. У народу се за кратке пјесме одомаћио и назив „барабинске“ па чак и „бећарске“ пјесме. У девренским селима за кратке пјесме кажу да су то: потркуше, поскочице, брзе пјесме или пјесме у колу, док једну врсту кратких пјесама на које се пјесмом одговара називају поклапуше.

Томо Наградић

На подручју Крњина пјесме у колу Крњинци називају још и УЗДРМИЦЕ У КОЛУ, а подручје Крњина граничи се једним рубним дијелом са општином Деврента. Крњин спада у ниску планину између долине ријеке Усоре на југу, ријеке Босне на истоку и ријеке Укрине на западу, а према сјеверу и око Девренте, Крњину припада ниже побрђе. На подручју Добоја за кратке пјесме у колу кажу СЈЕЦКАЛИЦЕ У КОЛУ, а у околини Брода за ову врсту пјесме кажу ДОСКОЧИЦЕ У КОЛУ, док понегдје у околини Дервенте и Добоја кажу Прелске пјесме.

Кратке пјесме класификовао сам у три дијела и то: кратке мушке пјесме, кратке женске пјесме и кратке поклапуше – шаљиве пјесме. Мушке пјесме пјевају мушкарци, а почесто су упућене женама, док су кратке женске пјесме које пјевају жене између осталог упућене и мушкарцима. Поклапуше су пјесме које пјевају мушкарци, а отпјевавају (враћају) жене или пјевају жене, а отпјевавају мушкарци и оне су најчешће шаљивог садржаја: Ој шаргијо, дуља од метера, ти си мени ручак и вечера.

Дио кратких пјесама објављених у књизи:

Дервента Кафе

6 KOMENTARI

  1. Najblaze receno to sto je ovaj Nagradic objavio i stampao, nema bas nikakvu vrijednost. Veliki dio objavljenih tzv. „Pjesama“, iako je to tesko nazvati pjesmama, je krajnje neukusno, primitivno ili vulgarno. Sve skupljeno je prilicno nepismeno, krajnje amaterski, i potpuno bezznacajno. Naravno da Tomo Nagradic ima pravo da svoj novac ulaze i stampa sta zeli, ali ako je vec nesto javno objavio, mora biti i spreman na ocjenu od strane drugih. Sa ovakvim „djelima“ vidi se da je DERVENTA zaista i postala DeVRenta. Nazalost.

  2. A ovaj komentar je toliko znacajan i pismen, evo sad ću da ga uramim! Čuj, od strane. Kod ovakvih klipana se vidi da se tu i tamo čitaju novine, a knjige nikako. I onda se jedna ovakva dalabu nađe da ocjenjuje tuđi rad. Evo, vjerujem da se g-din Nagradić baš potresao što nije zadovoljio probirljivu čitalačku publiku u Derventi sa istančanim osjećajem za pismenost, estetiku, književnost i profesionalizam. Što bi Englezi rekli, dječko, “get a life.”

  3. Dobro, iako imas taj papir……..ipak si odlucio da komentarises moj post. Dakle, ja sam napisao moje misljenje o ovoj „zbirci“. Ja smatram da je to bezvrijedna knjga u kojoj su skupljeni dobrim dijelom bezvrijedni zapisi koji ni po cemu ne zasluzuju da budu zapamceni, je su (ne svi) prilicno primitivni i neoriginalni pa cak i nepreporucivi i vulgarni. Ali ja nemam nista protiv toga da ta „knjiga“ postoji i da ti uzivas citajuci je. Svako bira literaturu po vlastitom ukusu. Tvoj je DeVRentski pa izvoli.

  4. Ja sam komentarisao jer je bezvrijedno da anonimno kritikuješ bilo čiji rad pa makar bio i u pravu. Ako si književni kritičar, u šta iskreno sumnjam, napravi svoju kolumnu i piši. Naravno, da bi bio književni kritičar poželjno bi bilo da si upoznat sa teorijom književnosti, sa različitim književnim pravcima i oblicima stvaranja. Možda sam bio prestrog svojim komentarom, a ako jesam izvinjavam se, ali zamisli kad bi svako iznosio svoje mišljenje o nečemu… A mišljenje je relativna stvar i svako ga ima. Internet je baš zato precijenjena stvar. A za moj jezik se ti ništa ne brini, brini se za ove što zavijaju po Derventi. Pozdrav!

  5. Treba iskljuciti internet na nivou zemaljske kugle, previse se mrznje, zlobe i zavisti siri. Danijel nikad nista lijepo nije ni znao prokomentarisati. Taj ne voli sam sebe.

  6. Ja nisam citao tu knjigu a i da jesam ne bih ju ocjenjivao jer za to nemam kompetencije.Puno je lakse kritikovati nego sjesti i potrositi dosta vremena da bi se knjiga napravila.Kakva, takva ostat ce dio istorije Dervente.Tomu znam od prije rata i gotovo sam siguran da ovu knjigu nije radio zbog slave ili zarade.Zbog toga treba imati postovanja za ulozeni rad i trud.

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije portala Derventa Cafe. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja, provociranja i drugih oblika neprihvatljivog ponašanja.

Portal Derventa Cafe zadržava pravo da obriše komentare bez bilo kakve najave i objašnjenja te da preda podatke o IP adresama nadležnim institucijama u slučaju zahtjeva.

Please enter your name here