Vijesti Kultura i obrazovanje Деврен(т)ске пјесме ријечи и обичај – ФЕЉТОН 1 – Увод

Деврен(т)ске пјесме ријечи и обичај – ФЕЉТОН 1 – Увод

0

У оквиру овогодишњег “Босиљковања” уприличена је промоција књиге „Деврен(т)ске пјесме ријечи и обичај“ аутора Томе Наградића. Књига о дервентском народном стваралаштву може се набавити у књижари “Полетарац” власника Бране Ножице, у фризерском салону “Брицо” власника Војислава Сибинчића као и код Моме Станића у Осињи.

Дервентско подручје сматра се колијевком изворне народне пјесме и музике овог стила и овог региона и то је један од разлога из којег сам се прихватио овог захтјевног посла и издајем ову књигу као допринос нематеријалном културном стваралаштву нашег народа. У току припрема овог мог првенца, као истинском заљубљенику у старине и нематеријално културно стваралаштво, саме по себи наметнуле су ми се четири неодвојиве цјелине и то: ДЕВРЕНСКЕ КРАТКЕ ПЈЕСМЕ, ДЕВРЕНСКЕ ДУГЕ ПЈЕСМЕ, ДЕВРЕНСКЕ РИЈЕЧИ и ОБИЧАЈ КОЛЕДАВЦИ У ДЕВРЕНСКОМ КРАЈУ.

Анализирајући старе девренске пјесме и ријечи које сам сакупљао још као студент од 1980. године, дошао сам до спознаје да овај материјал треба издвојити из цјелине стваралаштва Посавине, Семберије и Мајевице. Посматрано географски, подручје девренског краја у којем сам биљежио старе пјесме, ријечи и обичаје може се грубо подијелити на подручје омеђено ријекама Босном, Савом, Укрином и Усором.

Досадашњи сакупљачи и обрађивачи старих изворних посавских пјесама и пјесама у Босни и Херцеговини нису на овај начин у скорије вријеме сакупљали и обрађивали пјесме са подручја Дервенте и некадашњег Дервентског среза. Овдје су углавном приказане пјесме, ријечи и обичаји код православног становништва, мада се, наравно, не могу потпуно одвојити од стваралаштва осталих народа који живе, или су живјели, на подручју општине Деврента. Пјесме из околине Девренте представљају срце и извор пјесама из Посавине и сматра се да су дервентске пјесме и посавске, а свака посавска пјесма није дервентска.

Пјесме у Девренти и Посавини најчешће се пјевају уз шаргију, најпознатији музички инструмент на овим просторима. Шаргија је симбол изворне пјесме и музике, како у Девренти, тако и у цијелој Посавини. Поред шаргије, често у пару свира и виолина, а понекад и двојнице – свирале. У народној традицији пјевања, посебно на селу, постоје двије основне категорије пјесама и то: кратке и дуге пјесме, под чим подразумијевам првенствено дужину текста. И дуге и кратке пјесме пјевају се у свакој прилици: на зборовима, прелима, свадбама, славама, перушању куруза, пољским заједничким радовима, мобама и осталим догађајима на којима су се окупљали људи. Ако се пјесме пјевају у колу уз пратњу музичких инструмената, уз виолину, шаргију или двојнице, играчи престају са играњем у колу док пјесма траје и играју синхронизованим корацима како би били у ритму до поновног почињања играња бржим ритмом.

Играчи за вријеме пјевања пјесме поигравају корацима који се зову „шеталица“, а негдје се такво коло чак назива „пјевачко коло“. Зато се у народу одомаћио и назив „пјесме у колу“. У овом материјалу има неколико пјесама веома сличног садржаја и међу кратким и међу дугим пјесмама, али сам их уврстио јер су потекле на различитим мјестима.

Томо Наградић

Код обичног посавског народа за ову врсту пјесме каже се да је сељачка пјесма, што значи пјесма из народа, а у посљедње вријеме називају је изворна пјесма, а пјеваче који изводе ове пјесме називају изворњаци. Уобичајно је на славама, светковинама, крштењима и другим јавним догађајима, да домаћин најчешће каже: „Ајде нам повуците једну из бразде и са откоса“, што подразумијева да они који знају пјевати добијају одобрење да запјевају изворну народну пјесму. Стари обичај „коледавци“, још увијек живи у девренском крају, те сам сматрао да га треба освјежити и посветити му већу пажњу у односу на остале обичаје јер је карактеристичан за ово подручје, али и специфичан у односу на Посавину и Босну и Херцеговину. Занимљиво је да је и данас много људи у девренским селима укључено у овај обичај, више него деведесетих година, те је недавно КУДМ „Босиљак“ из Дервенте покренуо иницијативу према општини Дервента да се обичај „Коледавци“ и Дервентски вашар, кандидују у УНЕСЦО-у као српски народни обичај у Босни и Херцеговини, те да се упишу на листу нематеријалног културног насљеђа.

Овај материјал сачињава преко 1660 кратких пјесама, око 70 дугих пјесама, преко 3000 старих ријечи и опис обичаја „коледавци“. При крају књиге, у виду прилога, читаоцима поклањам попис свих изворних група са ових простора које пјевају уз виолину, шаргију, саз, двојнице и неке омоте, издатих албума изворних група. На основу приложеног може се видјети да је скоро највише група са подручја Девренте. Очекујем да ова моја књига нађе пут до читалаца, јер је пред њима далеко лакши и угоднији посао од овог урађеног.

Наставиће се…

Дервента Кафе

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije portala Derventa Cafe. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja, provociranja i drugih oblika neprihvatljivog ponašanja.

Portal Derventa Cafe zadržava pravo da obriše komentare bez bilo kakve najave i objašnjenja te da preda podatke o IP adresama nadležnim institucijama u slučaju zahtjeva.

Please enter your name here