Након што је “освојио” највишу тачку бивше Југославије Триглав (2864 мнв), а претходно и највиши врх Балканског полуострва Мусалу (2925 мнв), те остварио низ других сличних подухвата, авантуриста Жељко Василић упутио се на поклоничко путовање на Свету Гору и попео се на највиши врх Атос.
Своју дугогодишњу жељу да посјети један од центара православног свијета реализовао је уз помоћ пријатеља из Бањалуке, а свему је претходило двогодишње читање литературе и прикупљање искустава оних који су ово поклоничко путовање већ прошли.
– Још у јануару група од нас осамнаест је добила благослов за ово путовање, као и за успон на највиши врх Атос. Заједно са нама на поход је кренуо и игуман озренског манастира Светог Никола отац Гаврило, а на Светој Гори нам се придружио монах Силуан из манастира Грегоријат, иначе поријеклом са Косова и Метохије. Нас осамнаест поклоника боравило је у манастирима Хиландар и Грегоријат, одакле смо се упутили ка Кареји, главном граду и административном центру Свете Горе. У Кареји смо посјетили испосницу Светог Саве, као и најстарију саборну цркву посвећену Успењу Пресвете Богородице, подигнуту на мјесту још старије богомоље, давне 962. године, описује Василић једно од најдражих путовања у животу.
Пут је поклонике даље водио на југоисток, и то према Великој Лаври, највећем манастиру Свете Горе, изграђеном 963. године, одакле је започео и успон ка врху Атос.
– Сам успон до врха је дуг 21 километар и било нам је потребно 12 сати за његово савладавање. Ноћили смо на самом врху на којем је саграђена мала камена капела посвећена Преображењу Господњем. Како су раније отац Гаврило и отац Силуан тражили благослов и одобрење за служење литургије, присуствовали смо молитви, те се причестили на самом врху. Морам напоменути да је то јединствен случај да се литургија на врху Атоса служила на српском језику, јер капела припада грчком манастиру Велика Лавра, тако да се литургија на дан Преображења увијек служи на грчком језику, наглашава авантуриста из Дервенте.
Након литургије ходочасници су се спустили у подножије планине, до скита Свете Ане, гдје су провели ноћ.
Занимљиво је да се нико од ходочасника, осим Василића, не бави планинарењем, али да су, упркос томе, сви успјешно савладали успон до врха Атоса који се налази на надморској висини од 2.033 метра, што говори и о снази воље поклоника да присуствују молитви на врху најсветије православне земље.
Дервента Кафе
