Vijesti Kultura i obrazovanje Етно група „Траг“ увеличала један од најзначајнијих датума у историји Старе цркве...

Етно група „Траг“ увеличала један од најзначајнијих датума у историји Старе цркве – ФОТО

0

На платоу испред новообновљене Старе цркве у Српској вароши вечерас је наступила бањалучка етно група „Траг“ својом широком лепезом традиционалне српске, али и музике и пјесме других словенских православних народа. Претходно је одржано вечерње богослужење, а јутрос и света литургија.

Повод за наступ вокално-инструменталног састав који постоји од 2003. године био је вишеструк. Наиме, управо на данашњи празник Вазнесења господњег прије 170 година овај храм је саграђен, док је на исти празник 1992. године срушен до посљедње цигле.

Драго нам је што смо успјели да обновимо храм који је сада је посвећен Благовијестима. Жеља нам је да сабирамо народ, да окупљамо Дервенћани којима је ова богомоља значила, како у њиховим животима, тако и кроз историју, и да то све пренесемо млађим нараштајима. Надамо се да ћемо и наредне године успјети довести госте који ће нам увеличати Спасовдан, рекао је јереј Љубиша Новић.

Иначе, Стара црква Успења Пресвете Богородице у Српској вароши грађена је у периоду од 1851. до 1855. године, преживјела је два свјетска рата, али је на Спасовдан 1992. године, за вријеме окупације припадника ХВО-а и Армије БиХ, сравњена до темеља минирањем. Приликом рашчишћавања терена код порушене цркве пронађене су 34 неексплодиране противтенковске мине.

Дервентска варошка парохија стара је око 200 година, иако постоје писани трагови да су се православни Срби ових простора окупљали од 1570. године. Средином 19. вијека, тадашњи виђенији Срби (свештенство, трговци Ђорђе и Ристо Костић, Симо Карамитровић) морали су да из Цариграда добију султаново одобрење. Упркос дозволи Абдула Хамида Другог, локално муслиманско становништво је ометало градњу, због чега је затражена и добијена султанова заштита.

Цијена градње била је та да богомоља не личи на уобичајене православне цркве, није имала ни звоник, али је своју намјену остварила. Завршетком изградње храма отпочела је и традиција Великогоспојинског дервентског вашара.

Дервента Кафе

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije portala Derventa Cafe. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja, provociranja i drugih oblika neprihvatljivog ponašanja.

Portal Derventa Cafe zadržava pravo da obriše komentare bez bilo kakve najave i objašnjenja te da preda podatke o IP adresama nadležnim institucijama u slučaju zahtjeva.

Please enter your name here