У уторак је обиљежена тужна 34 годишњица, на дан када је 7. априла 1992. године, током редовне патроле војне полиције 327. моторизоване бригаде Југословенске народне армије, која се кретала правцем Нови мост – касарна „Здравко Челар“, у касним вечерњим часовима догодио се изненадни напад, током којег су ппогинули Зоран Савић и Драго Аџић. Биле су то и прве војне жртве Дервенте у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Око 23 часа, код Ауто-мото друштва у Дервенти, непријатељске формације су из засједе, скривене у каналима, отвориле ватру на возило „Пинцгауер“. Напад је изведен са задње бочне лијеве стране, без упозорења, у тренутку када је патрола обављала свој редовни задатак.
У том возилу налазили су се командир патроле потпоручник Зоран Лугоњић, који је сједио напријед на мјесту сувозача и возач Слободан Татомир напријед, а позади Зоран Савић, Драго Аџић, Момир Радић, Перица Богдан и Бранимир Сувајац.
У тренуцима изненадног напада, показали су присебност и храброст, а Перица Богдан је узвратио ватру, покушавајући да одбрани своје саборце. Ипак, напад је био суров и кобан.
Тог дана живот су изгубили Зоран Савић (1959), који је оставио иза себе супругу и троје дјеце, и Драго Аџић – Џин (1960), иза којег су остале супруга и двије кћерке.
Њихова жртва представља прве војне жртве Дервенте у рату који је тек почињао. Постхумно су одликовани Медаљом заслуга за народ 1996. године, као трајно свједочанство њихове храбрости и жртве.
У нападу је рањено више припадника патроле, а многи су преживјели захваљујући пукој срећи – и резервна гума на возилу зауставила велики број метака, спријечивши још већу трагедију.
Сјећање на овај догађај не може бити потпуно без помена и других сабораца. Слободан Татомир, који је преживио овај напад, погинуо је нешто касније, 2. маја 1992. године, у борбама на дервентском ратишту. Перица Богдан, који је узвратио ватру у кобној ноћи, касније је тешко рањен у септембру исте године.
– Данас, 34 године касније, с поштовањем и тугом присјећамо се ових људи – синова, очева, супруга и сабораца. Њихова жртва не смије бити заборављена. Нека им је вјечна слава и хвала, поручили су некадашњи припадници чете Војне полиције.
Дервента Кафе
