У издању Истраживачког центра (ИЦ) „Искон“ из Бањалуке објављена је књига „Вукашин Сировина (1900-1942), биографија, етнографски и историјски чланци“, коју су приредили Дамир Кљајић и Горан Легеновић.
У ИЦ „Искон“ истакли су да се у књизи налазе сви чланци Вукашина Сировине, некадашњег свештеника Српске православне цркве, Мостарца који је службовао у добојском селу Велика Буковица, а који су објављени прије Другог свјетског рата у бројним стручним часописима широм бивше Југославије. У првом дијелу књиге су информације о његовом животу – о породици, просвјетном и културном раду у Великој Буковици те прогону за вријеме Другог свјетског рата.
– Свештеник Сировина писао је о многим етнографским и историјским темама, о обичајима – коледавцима, крсном имену и курбану те о народној ношњи, манастиру Детлак, Добоју … Највише његових текстова односи на Крњин, односно област између ријека Укрине, Босне и Усоре. Сировина је међу ријеткима који су истраживали овај крај, па су између осталог и због тога његови текстови, и поред одређених недостатака, занимљиви и значајни и данас, истакли су приређивачи.
Рецензент књиге Слободан Наградић, навео је да је „прије свега, вриједност ове публикације у томе што је то прва књига која је у цјелини посвећена елаборацији неколиких тема које се односе на један мањи дио средње Босне, а то је Крњин.
Садашњи свештеник из Велике Буковице Чедо Јокић у предговору књиге навео је да је „пред читаоцем један маркантан примјер српског свештеника из периода Краљевине.
– Тако видимо да је отац Вукашин, поред оног основног али и најважнијег – а то је свештенослужење, био и вјероучитељ, писац и истраживач, официр и војни свештеник, чак и политичар, истакао је Јокић.
Нада Бањанин Ђуричић и Сандра Вучковић, унуке свештеника Вукашине Сировине, помогле су прикупљању грађе за ову књигу. Бањанин Ђуричић, која је и аутор текста у овој књизи под називом Умјесто поговора: „Мушкатле мог детињства“ истакла је да је овом приликом сазнала многе нове информације о својој породици.
– Читам, чудим се и радујем се. Нисам знала да је мој деда био ангажован на обнови и изградњи, не само црквених објеката, већ и школа, гробаља, чак и воћњака – да није био само угледни свештеник, већ филантроп и прави активиста, свесни савесни грађанин који чини хумана дела у правцу општег добра; да је поштовао различитост, подстицао интеркултуралност, нагласила је Бањанин Ђуричић.
Средства за штампање књиге обезбиједио је Републички секретаријат за вјере. Прикупљање грађе за књигу материјално су помогле туристичке организације Добоја и Станара, Центар за културу Станари, парохије великобуковичка прва, великобуковичка друга, кладарска и становска те Милорад Ђурђевић из Дервенте.
Дамир Кљајић за Дервента Кафе
