Сви мисле како је средњи вијек био мрачно доба, због феудализма и многих других ствари, а заправо, када боље размислим, неке ствари се нису уопште нису промијениле.
Живимо у времену у којем се људи дијеле на богате и сиромашне, у којем су заборављени морал и поштовање.
Сви покушавају да стекну што више новца да би се могли међусобно наметати ко ће имати више материјалних ствари. О томе да у Бога мало ко вјерује нећемо ни говорити. Мали је број искрених вјерника и људи који су поштени.
Они који су богати раде све и свашта да би се о њима разговарало јер, вјероватно, пате од мањка пажње. Такви људи издвајају велике суме новца купујужи разне некретнине, али им није проблем ни да дају вртоглаве суме новца за псе и друге животиње. Зашто побогу? Колико је на улицама паса луталица, који траже само храну, смјештај и малени вид љубави, а заузврат дају огромну оданост.
Али, постоје и људи који немају ништа, они који једва преживљавају, али су управо такви људи и најсрећнији. Зашто? Зато што су задовољни оним што имају, па чак и ако је то јако мало. Имају чисту душу и широк осмјех, знају шта значи морал, али и поштовање. Свјесни су тога да срећу чине мале ствари.
И онда се људи запитају, какво је то вријеме дошло, ништа их не усрећује. За такве људе важи само једна ствар: “Бог ће помоћи, ако има коме, и биће нам боље, када ми будемо бољи”, како каже патријах Павле.
Ауторка текста је је Санела Милојевић, ученица другог разреда Стручне и техничке школе, смијер пољопривредни техничар. Воли животиње, фотографију и читање, а труди се да, како каже, помогне и људима и животињама.
Дервента Кафе
