Протеклог викенда проведена је прва акција уређења археолошког локалитета Ћелар на коме се налазе остаци старог православног гробља и некадашњег црквишта.
Овај локалитет се налази у насељу Костур, а познат је и по службовању свештеника Јовице Илића, чувеног покретача „Поп Јовичине буне“ против Турака 1834. године.
Акцији се придружио и магистар географије Дамир Кљајић, који је са сарадницима прегледао десетине надгробних споменика који се ту налазе.
– Ово гробље је настало највјероватније у 18. вијеку и кориштено је до средине 19. вијека када су православни Срби добили одобрење за изградњу цркве и када су највјероватније добили и одобрење за подизање новог гробља, тако да ово гробље од 1870. године више није било у употреби, наводи Кљајић.
Први пут у литератури ово гробље се помиње 1890. године када се о њему говори као о „Старом гробљу“ и тада се помиње хипотеза да је гробље настало чак и прије доласка Турака. У часопису из 1910. године налази се један чланак о „Поп Јовичиној буни“ у коме се наводи да је свештеник Јовица Илић на овој локацији окупљао народ и држао литиргије. По предањима, буна је и подигнута на овом мјесту.
Прије десетак година, на иницијавиву Силвана Брестовца и Синише Татомира, проведена је слична акција уређења тог простора.
– Тада смо евидентирали стотињак надгробних споменика, а на њих пет су се налазили натписи на којима се помињу тадашње дервентске породице Костићи, Петровићи и Ђукићи. На четири споменика налазе се тачни датуми када су подигнути и то у периоду од 1859. до 1863. године, док је пети споменик нажалост једним дијелом уништен. Археолози из Градишке Милан Ђурђевић и Бојан Вујновић тада су утврдили да је на овом мјесту постојала црква, пронашли су остатке мањег темења, али наредна истраживања би то требала потврдити, нагласио је Кљајић.
У недавној акцији, проведеној на иницијативу Славена Кузмановића, учествовало је више од 20 добровољаца.
– Акција је испланирана и проведена за свега четири дана и у овој првој фази урађен је добар дио посла, иако највећи дио уређења терена тек предстоји. Наш главни мотив је да се овај локалитет заштити од даљњег девастирања, прије свега надгробних споменика, као и да овај значајан дио историје Дервенте буде презентован широј јавности, нагласио је Кузмановић.
С обзиром да земљиште припада Српској православној цркви и да се ту и данас налазе остаци православног гробља, свештеници Архијерејског намјесништва Дервента дали су благослов и служили помен.
Дервента Кафе
