Ових дана завршени су радови на изградњи молитвишта на темељима старог храма код Храма Свих Светих у Босанским Лужанима, чиме је настављено очување духовног и историјског насљеђа овог краја.
Поводом завршетка радова организована је „Вечера благодарења“, као знак захвалности Богу и свима који су помогли реализацију овог пројекта. Посебна захвалност упућена је добротворима Милици и Митру Милеру, те Нови и Душанки Јовичић, који су дали значајан допринос изградњи молитвеног простора.
У оквиру радова намонтиран је и звоник висине седам метара, који ће убудуће представљати нови симбол окупљања вјерника и наставка духовног живота у Лужанима.
Изградња молитвишта подсјетила је и на богату и страдалничку историју парохије Лужани. Према подацима Епархије зворничко-тузланске, парохија је основана 1935. године издвајањем из парохије Брод, а у њен састав ушла су села Лужани, Збориште, Оточак и Барица.
Најстарији траг постојања цркве у овом крају налази се на аустроугарској карти из 1869. године, док камени споменик – крстача са глагољичним натписом „Овде почива попадија Спаса“ из 1847. године свједочи да је на овом простору постојала црква брвнара још у вријеме турске владавине.
По пронађеној Грамати темељ за прву зидану цркву Свих Светих освештен је 1875. године, а освећење завршене богомоље обавио је митрополит дабробосански Сава Косановић 1882. године.
Темељ за изградњу нове цркве урађен је и освештан 1978, а црква је завршена и освештена 19. септембра 1982. године. Оба чина освећења је обавио владика Василије Качавенда.
У мају 1992. гранатом је порушен звоник, да би потом хрватско-муслиманске формације минирале цркву.
Нова црква-храм на истом мјесту почела је да се гради 1999. године, а завршена је и освештана 30. јула 2007. године.
Посебно мјесто у историји парохије заузима и свештеник Милош Петровић, који је био прва жртва усташког терора у Лужанима током Другог свјетског рата. Рођен је 1909. године у Лончарима код Брчког, а убијен је 12. априла 1941. године.
Лужани су познати и по старом православном гробљу, чији коријени сежу у 16. и 17. вијек. На овом локалитету и данас се могу пронаћи стари камени споменици – стеле, крстаче и обелисци, који свједоче о вишевјековном присуству православног народа на овом подручју.
Дервета Кафе
