Поводом Дана Војске Републике Српске (12. мај) и Дана 27. моторизоване бригаде (13. мај), данас је у Дервенти служен парастос и положени су вијенци на Централном спомен-обиљежју за 608 бораца са подручја Дервенте који су погинули у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Предсједник Градске борачке организације Чедо Вујичић подсјетио је да је 27. моторизована бригада током ратних година изгубила 523 своја припадника, од чега је чак 220 погинулих било из Дервенте. Остатак страдалих припадао је Прњавору, Броду и другим локалним заједницама.
– Борци 27. бригаде прошли су готово сва ратишта широм Републике Српске – од Посавине, Теслића и Власенице, до западнокрајишких и сарајевских ратишта. Нема мјеста које нису бранили, поручио је Вујичић.
Радан Остојић, предсједник Борачке организације Републике Српске, нагласио је да су припадници бригаде својим херојством и жртвом испунили све борбене задатке и дали немјерљив допринос стварању и очувању Републике Српске.
– Жртве су биле огромне, али су ова јединица заједно с припадницима МУП-а РС обезбиједили слободу у којој данас живимо. Наша је обавеза да сачувамо мир, Републику Српску и сјећање на њих, rекао је Остојић.
Један од ратних команданата бригаде Бошко Пеулић присјетио се кључних борби, посебно оне на Вучевој планини код Теслића, гдје је, како је истакао, одлучено да ли ће Република Српска опстати.
– Ја сам из Прњавора родом, али Дервећане препознајем као храбре, јаке, врло одважне и то је била једна врло јака бригада која је водила кључне битке за слободу Републике Српске. Бригада је била изузетно јака, састављена од храбрих и одлучних људи који су изградили темеље Републике Српске, рекао је Пеулић.
Градоначелник Дервенте Игор Жунић истакао је да град још увијек носи ране рата, али и понос због бораца који су бранили домове, породице и начин живота.
– Наша обавеза је да се сјећамо свих оних који су дали животе да бисмо ми данас живјели у миру и имали прилику да градимо, поручио је Жунић.
О ратним годинама говорио је и Милан Милинковић, командир прве чете Првог батаљона 27. бригаде, који је био рањаван три пута.
– Ми смо још у марту имали своју чету јер смо били на граници, с једне стране Сава, с друге Бијело Брдо. Све хрватске бригаде су се измијењале на нама, али ниједан милиметар нису “откинули”, рекао је Милинковић.
Вијенце су положили градоначелници Дервенте и Прњавора Игор Жунић и Дарко Томаш, предсједник БОРС-а Радан Остојић, представници борачких организација из Брода и Прњавора, као и представници СУБНОР-а, Полицијске станице Дервента, политичких партија и других удружења.
У пратећем програму учествовали су глумац Жељко Касап, рецитаторка Сара Ћук и сестре Марија и Јована Новић.
О ратном путу дервентских бригада
На почетку ратних догађаја 327. моторизована бригада била је једна од највећих јединица у Првом крајишком корпусу Војске Републике Српске. Формирана је у мају 1992. године, а на почетку ратног пута имала је око двије хиљаде војника и старјешина. Кроз бригаду је, током четири ратне године, прошло око пет хиљада бораца, а припадници су били углавном са подручја општина Дервента, Брод и Прњавор, али је било и бораца и из још десетак општина у Републици Српској. У саставу 327. бригаде дјеловала је и самостална чета „Меша Селимовић“, састављена од припадника бошњачког народа. Мобилизација бригаде, која је прије оснивања Војске Републике Српске, дјеловала у саставу 17. корпуса ЈНА, обављена је 5. октобра 1991. године, а прве ратне операције изводи крајем марта 1992. године. Највећи допринос током рата 327. бригада дала је у операцијама за ослобађање окупираних дијелова Посавине, ослобађању коридора, затим одбрани српског народа на подручју Теслића и Власенице, као и на многим другим мјестима гдје је Србима био угрожен опстанак. Током четири ратне године 438 бораца ове бригаде изгубило је животе и скоро сваки други припадник је рањен, а бригада је одликована орденом Карађорђеве звијезде.
Осињска бригада формирана је 9. фебруара 1992. године, као Осињски партизански одред, у чијем саставу су на почетку били борци са подручја Осињско-Сочаничког краја и околних села. Ова села, на почетку су, и хранила и облачила бригаду, односно осигуравала потпуно позадинско обезбјеђење. Одред је у бригаду преорганизован у мају 1992. године и по формацији је имао два батаљона са позадинским јединицама.Борци ове бригаде упорно су, све до 12. јуна, бранили српска села на линији Каурска обала – Тешића баре – Томасово брдо – Кнежевићи – Малојчани – Цер – Чолино брдо –Торине.
А онда су кренули у офанзивне акције и, заједно са осталим јединицама, уз 27. бригаду, Осињска бригада има пресудну улогу у ослобађању Дервенте, а у садејству са другим јединицама играју врло важну улогу и у ослобађању Брода.Након избијања на ријеку Саву припадници осињске бригаде ангажовани су на добојском ратишту, а бригада је расформирана и интегрисана у 27. бригаду 1. марта 1994. године. Погинула су 104 борца, од чега 4 официра и 5 подофицира, а више од 600 бораца је рањено.Осињска бригада је 30. маја 1996. године одликована медаљом Петра Мркоњића.
Дервента Кафе
