Протојереј-ставрофор Радојица Ћетковић објаснио је путем Фејсбук објаве због чега у Дервенти ове године није било пливања за Часни крст и тако одговорио на различите коментаре и „теорије“ која су се првенствено развиле по друштвеним мрежама.
Један од основних разлога је епидемиолошка ситуација и свакодневне оптужбе на рачун цркве, као и услови под којима се чин обављао протеклих година, односно потребу да се продуби корито испод моста и тако створе услови за нормално пливање. То је само дио разлога, написао је Ћетковић.
– Одмах на почетку морам рећи да то уопште није било ”пливање” него трчање по Укрини и да то назови пливање није никаква традиција у Дервенти него обично помодарство које је од скора започето код нас. Прво пливање/трчање је било 2009. године и ја сам га браћо Срби благословио! Ни покојни прото Драган, нити начелник општине нити Станоје Симић, него ја! До 2009. године нико није скакао у Укрину; само би смо освештали богојављенску воду и вратили се у цркву. Зато не лупајте да је Богојављење укинуо начелник општине нити да је укинуто пливање послије смрти проте Драгана. Богојављење је прослављено у храму као и увијек, а ви што сте чекали по кафанама код моста ваљда сте извукли поуку из овога да прво треба доћи у цркву, истакао је у својој објави свештеник Ћетковић.
Подсјетио је да је старјешина Саборне цркве у Дервенти од 16. новембра 2001. године и да је у том периоду, за 9 година, од крипте „на коти +0“ изграђен Саборни храм Успења Пресвете Богородице висок 47 метара.
– Сваке године честити вјерници дођу у храм, стоје сат и по на молитви, причесте се, узму литије и иконе и снесу до укринског моста, а доле!!!??? Доле већ чека 700-800 „намонтираних“ Срба од којих људи који су били на молитви не могу доћи и узети освештану воду, него чекају да се они ”подмире” па на крају наспу воду у своје флашице и поново уз град иду до цркве да врате иконе. Смисао Богојављења је у заједничкој молитви, у заједничком Причешћу и на крају у заједничком водоосвећењу а не у скакању по Укрини, нагласио је свештеник Ћетковић.
Због таквих је долазило и до неприличних сцена приликом обиљежавања овог великог празника.
– А да не причам да су ти Срби који чекају на мосту прије двије године преврнули буре од 100 литара са богојављенском водом! ЈЕ ЛИ ТО СМИСАО ВЈЕРЕ И ПРАЗНИКА БОГОЈАВЉЕЊА? Вас који србујете по мрежама не виђох данас на Светом Причешћу! Не виђох вас у цркви у Дому Оца вашега, а Он вас све зове и чека! Ваше пљување по свему и по свачему и свакоме само потврђује да Србин може бити СВАКО а Православни Србин само Богомодабрани! Ја вам овдје стојим са чином и пуним именом и презименом. Изволите са мном разговарати лицем у лице а не иза тастатура србујући о нечему што нема везе са српством а тек са вјером никако, поручио је Ћетковић.
Дервента Кафе
Živa istina sve što je prota Radojica rekao.
Svaka čast svešteniku Ćetkoviću, a kome se ne sviđa način obraćanja znači da se našao prozvanim. Opravdano, naravno.
Sve je tacno. Ali istina je i da je svestenstvo postalo biznis. Voze se dzipovi, kupuju se kuce, stanovi. Kocka, kurva, pije i sve ostalo kao i drugi “Srbi” i takozvani “Ne Srbi”. Vjera je sasvim nesto drugo. Vjerujem u Boga Oca i molim mu se svagdje, spomenem i u dobru i u zlu. Zato nam ne treba Crkva da bi mu se obratili. Bog je u srcu i u dusi. Zalosno je sto smo se doveli do toga da je vjera pocela da se mjesa u politiku i da se uopste obazire na komentare gradjana. Demokratija je, pravo slobodnog misljenja i izrazavanja tako da niko nema pravo da osporava nicije misljenje niti da osudjuje nevjernike ili vjernike. Svakom svacije na dusi i na cast. Ni svestenik ne bi trebao da vodi racuna o tome ko dolazi u crkvu, a ko ne. Samim tim sto je izabrao taj poziv i na taj nacin blizi je Bogu trebalo bi da mu bude dovoljno. Ko zeli i kako zeli za sebe i svoju dusu ostaviti narodu na volju. Politika politici, vjera vjeri, a gradjanima pravo izbora. LP
Odgovor za ovog/ovu Kkkkk:
Naravno da nam treba crkva. I u crkvu treba da se ide ne zbog sveštenika već zbog sebe. Istina jeste da se sveštenstvo iskvarilo generalno gledano, ali ako vjeruješ u Boga i ako si ikad čitao/la Sveto Pismo, onda znaš da ne treba da osuđuješ sveštenstvo, već da se moliš i za spas njihove duše jednako kao i svoje. Ne sudi da ti se ne sudi i ljubi bližnjeg svoga kao samog sebe. Nisam ni ja svetac, ali kad bismo počeli malo manje da gledamo trn u tuđem oku, možda bismo uspjeli da primijetimo deblo u svom. Lijep pozdrav i svako dobro!
To je i poenta mog komentara. Hvala, vidim da si shvatio-shvatila.