Vijesti Kultura i obrazovanje Сви можемо допринијети очувању ћирилице, наше културне баштине

Сви можемо допринијети очувању ћирилице, наше културне баштине

0

Свако од нас може дати свој допринос очувању ћирилице како би заштитиили оно што представља нашу културну баштину, поручила је Жељка Млађеновић, професор српског и књижевности, приликом вечерашњег представљања свог првенца „Ћирилицом пишем“ у Центру за културу.

Наставница у основној школи која се неколико година бавила лекторисањем за једну медијску кућу, поред прозе и поезије, пише и објављује стручне радова из области језика и књижевности, између осталих и у часопису „Српска вила“.

„Ћирилицом пишем“ је моје прво објављено дјело. Књига није уџбеник, ни роман, већ приручник проучавању српског језика и мој допринос очувању ћирилице. Другачија је од сличних радова јер се нисам могла одрећи лиризма у себи, тако да су неке научне чињенице писане лирским тоном. Исчитала сам доста стручне литературе, радила сам готово годину и по дана на настанку књиге и она представља својеврстан збир оног што сам прочитала у литератури и сазнала провођењем самосталних истраживања, каже Млађеновићева.

„Чирилицом пишем“ се састоји од историјског дијела и обухвата периоде од настанка и развоја ћирилице па све до епоха када је била забрањивана и уништавана паљењем ћириличних књига. Средишњи дио дјела посвећен је положају ћирилице у савременом јавном животу, а који је лошији у односу на латиницу.

Књига је облик борбе за заштиту ћирилице и очување писма које је заправо посебно и које је наша привилегија. То је писмо које је фонетски истанчано до савршенства за шта су заслужни и људи који су се појавили и прије Вука Караџића, прије свих Захарије Орфелин, Доситеј Обрадовић и Саво Мркаљ, који су помало кроз историју скрајнути и чији је значај умањен, истиче ауторка.

Једна од иницијатива за очување ћирилице у којој је учествовала је и квиз „Ћирилицо, чедо моје“, од ове школске године дио званичног календара такмичења Републичког педагошког завода.

Квиз је настао са циљем популаризације ћирилице и РПЗ је препознао наш труд. На почетку био локалног карактера и није био такмичарског типа. Жељели смо да побиједи ћирилица, да ученици науче о језику и писму са свих аспеката, па смо спојили српски језик, историју, православну вјеронауку и музичку културу, дакле учење о језику кроз један интердисциплинарни приступ. На општинским, регионалним и републичким такмичењима школе ће представљати екипе које ће се међусобно надметати, открива Млађеновићева.

Данас највећом пријетњим ћирилици сматра друштвене мреже и олако прихватање савремених страних ријечи коју дјеца често чују од својих узора на интернету.

Прије свега, неопходно је да схватимо колико је и зашто је важно чувати ћирилицу за шта сам покушала да дам смјернице у својој књизи. Гдје годи је могуће неопходно је користити ћирилицу, а за ријечи страног поријекла користити одговарајућу транскрипцију или одговарајуће изразе српског језиау. Не требамо тежити перфекционизму, али требамо тежити заштити оног што је наша културна баштина, закључује Млађеновићева.

Дервента Кафе

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije portala Derventa Cafe. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja, provociranja i drugih oblika neprihvatljivog ponašanja.

Portal Derventa Cafe zadržava pravo da obriše komentare bez bilo kakve najave i objašnjenja te da preda podatke o IP adresama nadležnim institucijama u slučaju zahtjeva.

Please enter your name here