“Богомољи удахнут нови живот”: На радост вјерника освјештан комплекс Старе цркве – ФОТО

У присуству бројних вјерника, Митрополит зворничко-тузлански Фотије и Епископ горњокарловачки Герасим данас су освјештали Светосавску салу и комплекс Старе цркве Успења Пресвете Богородице у Српској вароши, која је након обнове посвећена Благовестима.

Претходно је служена Света архијерејска литургија у храму првобитно саграђеном прије 173 године, уједно и најстаријој хришћанској богомољи у Дервенти.

– Суштина нашег хришћанског живота је стицање врлина, поред молитве и поста, милосрђе, праштање, гостопримство, помагање сиротињи, посјећивање болесних и напуштених и уопште чињење добра. Смисао нашег живота је потврђивање своје вјере својим дјелима. За нас је ово велики дан, доста градимо и радимо на радост Божију, а све то успијевамо и захваљујући институцијама Републике Српске, оквира који је кључан за Србе у БиХ, поручио је митрополит Фотије у својој бесједи.

Стара црква је имала тешке периоде, успоне и падове, да би 1992. на Спасовдан била порушена и претворена у прах. Од тада вијерници нису имали своју цркву, подсјетио је протонамјесник Љубиша Новић.

– Ми смо од 2018. године успјели да започнемо обнову нешто мањег храма од изворног, али и да данас освјештамо читав овај комплекс сапратећим објектима. Ово је једна велика ствар за Дервенту и нас које овдје живимо јер је овдје једна посебна моција и Божје присуство које је опипљиво и видљиво. Данас смо јако задовољни и срећни, нагласио је протонамјесник Новић.

Гост чина освећења био је и предсједник Републике Српске Милорад Додик који је у свом обраћању рекао да је око 1000 храмова обновљено или саграђено током мандата у којем је обављао различите функције у власти.

– На оваквим мјестима, када се обнавља или гради храм, увијек се треба присуствовати јер је данас то не само питање прошлости него и будућности. Са могућностима које има Кабинет предсједника успјели смо да помогнемо обнову храма са 100.000 КМ и удахнуће једног новог живота храму који је симбол Дервенте, нагласио је Додик.

Градоначелник Дервенте Милорад Симић подсјетио је на историјски значај настанка ове цркве под турском власти.

– Након изградње цркве прије 173 године услиједила је и традиција Дервентског вашара и све то говори о важности ове цркве. Захвалан сам људима који су цркву обновили, показали како се треба радити. Ми упоредо чувамо тековине и католичке и исламске конфесије, а препознатљиви смо и по томе и по другим позитивним критеријумима и ја сам на то поносан, истакао је Симић.

Свечаности су, поред Предсједника Републике Српске Милорад Додик и градоначелника Милорада Симића, присуствовали народни посланици Игор Жунић, Перо Ђурић и Денис Пијетловић, потпредсједник Републике Српске Давор Прањић и други уважени гости.

Орденом Светог Саве 2. реда одликован је привредник Драго Наградић, док су архијерејске похвалнице заслужили Предсједник Републике Српске Милорад Додик, градоначелник Милорад Симић, народни посланици Игор Жунић, Денис Пијетловић, Перо Ђурић, као и Славен Гојковић, Миланко Балешевић, Драган Маркелић, Андреј и Александар Наградић.

Свечаност су својим наступима употпунили ансамбли КУДМ “Босиљак” и СКУД “Дервента”.

Кратак историјат

Стара црква Успења Пресвете Богородице у Српској вароши грађена је у периоду од 1851. до 1855. године, преживјела је два свјетска рата, али је на Спасовдан 1992. године, за вријеме окупације припадника ХВО-а и Армије БиХ, сравњена до темеља минирањем.

Приликом рашчишћавања терена код порушене цркве пронађене су 34 неексплодиране противтенковске мине. Црква је обновљена љета 2020. године, а Српска православна црква одлучила је да нови храм буде посвећен Благовијестима.

Дервентска варошка парохија стара је око 200 година, иако постоје писани трагови да су се православни Срби ових простора окупљали од 1570. године.

Средином 19. вијека, тадашњи виђенији Срби (свештенство, трговци Ђорђе и Ристо Костић, Симо Карамитровић) морали су да из Цариграда добију султаново одобрење. Упркос дозволи Абдула Хамида Другог, локално муслиманско становништво је ометало градњу, због чега је затражена и добијена султанова заштита.

Цијена градње била је та да богомоља не личи на уобичајене православне цркве, није имала ни звоник, али је своју намјену остварила. Завршетком изградње храма отпочела је и традиција Великогоспојинског дервентског вашара.
Стара црква је и током два свјетска рата била на мети разбојника, али је објекат остао читав. Аустроугари су 1915. године однијели црквено звоно, па су 1919. године купљена два нова, која се сада налазе на импровизованом звонику храма у центру града. Током Другог свјетског рата црква је опљачкана, однесен је и вриједан дар руског цара, а објекат је у два наврата, 1946. и 1979. године, морао бити реновиран.

Дервента Кафе