Vijesti Društvo У гротлу короне

У гротлу короне

0
Станиша Микеревић

Појава епидемије новог корона вируса и болести “ковид-19” све нас је затекла и уплашила, као и све оно што је услиједило након доласка на наше просторе.

Из коријена се све у животу промијенило. Мјере у сузбијању заразе су сваким даном биле све оштрије, а у људско понашање се увлачио невидљиви страх и зебња за себе и све друге око себе.

Ограничење кретања и смањење контаката између људи одједном је постала свакодневица. Изолација од свијета претвара се у тјескобно животарење, јер, Боже мој, човјек је друштвено биће, има потребе да се дружи, комуницира, разговара. Остао је телефон, интернет мреже за контакте, али то није то.

Свако сваког је тјешио и савјетовао да издржи, да се чува. Старији су од младих добијали поруке подршке и оно неизоставно “чувајте се, спадате у ризичну групу”.

У гротлу страха од короне многи су прежвљавали паклене тренутке који су споро пролазили и сваки дан је трајао као година. Корона још није прошла, мјере су ублажене, али подмукли страх и даље траје. Не попушта она напетост свакодневног живота. И сад постоји бојазан да додирнеш и осјетиш своје најрођеније. И квака на вратима као да говори да је не додирујеш, сваки одјевени предмет, чаша воде и ваздух који удишеш.

Изложеност невидљивом, а свеприсутном вирусу, посебно је погађао оне који су бринули о болесним, зараженим и незараженим стрпљивим “чекачима” реда на тестирање.

Док је то трајало, а и сада траје, многи су били на стражи и први се испрсили против ове пошасти. Медицинско особље, полиција, Цивилна заштита, али и многи други које нисмо видјели ни чули да су у том гротлу задужени нешто да раде и организују. Треба се сјетити и поштовати тих људи с прве линије. Како је свима њима било, шта су све преживљавали и како су они све то издржали и психички се рвали сами са собом?

Ови редови и јесу посвећени свима који су били на овом задтаку, а један од њих, случајно и ненадано, нашао се наш суграђанин Станиша Микеревић. Њега је задесила одговорна дужност да организује општински карантин.

Станиша је био задужен за карантин у Ковачевицима код Плехана. Наизглед веома лаган и без неких већих обавеза задатак. А, да ли је баш тако било ?

Кад је карантин отворен није било посебно захтјевних обавеза, али се онда почео попуњавати. У њега су довођени сви они који су требали бити изоловани 14 дана након преласка границе. Полиција и службе су са границе доводиле наше суграђане и предавале их особљу у карантину. Потом су долазили медицинари да узимају брисеве за провјеру. За све њих је требало обезбиједити топле собе, храну и потпуну хигијену свих просторија. И све то не би било тешко да је ситуација била “нормална”, каже Станиша.

Напомиње да су свакодневно дежурали и давали услуге под пуном заштитном опремом.

Напетост је стално расла како су долазили нови људи. Тад се појављивала мисао “шта ако је заражен”? Да ли сам све предузео да се други изолују од заразе и да ли сам направио неки пропуст па да се и сам заразим? То мучење душе је било горе него да сам, не дај Боже, био пацијент, казује Станиша.

Људи су долазили, не својом вољом. Неки су трпили и схватали у којој су ситуацији, неки су негодовали, неки тражили посебне услове, али све у свему свима је требало угодити и довести у ситуацију да проведу својих обавезних 14 дана.

Имали смо срећу да ни један пацијент који је доведен у Ковачевце није био позитиван, али сваки долазак нас је коштао силних брига и страха. Одем кући на мали одмор, код дјеце и жене, па тек онда расте страх, који не можеш описати. Страх за дјецу, за укућане, а не смијеш никоме казивати и на тај начин правити панику. Тако је било скоро два мјесеца и ето хвала Богу издржао сам и ја и све моје колеге који су радили са мном, описује Микеревић.

Карантин је распуштен и моја је жеља да не буде више никада успостављен, каже на крају Станиша Микеревић, који тек сада након свега осјећа ту тежину и може без бриге да исприча свој боравак у гротлу короне и преживљеним страховима и психичким ломовима.

Хвала свима који су се ухватили и хватају на првој линији са короном.

Савко Пећић Песа

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije portala Derventa Cafe. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja, provociranja i drugih oblika neprihvatljivog ponašanja.

Portal Derventa Cafe zadržava pravo da obriše komentare bez bilo kakve najave i objašnjenja te da preda podatke o IP adresama nadležnim institucijama u slučaju zahtjeva.

Please enter your name here