У оквиру манифестације „Српско-руска прича 2026“, која се овог викенда одржава у Дервенти, данас је одржан округли сто „Историјска веза и будућност српско-руских односа у мултиполарном свијету“, окупивши историчаре, универзитетске професоре, представнике Руске Федерације, Србије и Републике Српске.
Учесници су разговарали о историјским, политичким, друштвеним и културним везама српског и руског народа, али и о начинима на које се те везе могу његовати и развијати у будућности.
Главни организатор манифестације и представник Клуба историчара „Посавина“ Маја Видовић истакла је да је основни мотив „Српско-руске приче“ настојање да се очувају и додатно оснаже вишевјековне везе два народа.
– Жеља нам је да видимо гдје смо и како да дјелујемо у будућности. Ова манифестација траје већ трећу годину и надамо се да ће постати традиција. Клуб историчара Посавина његује пријатељства са Русима и сарађује са бројним организацијама и институцијама из Руске Федерације, а жељели смо да ту сарадњу пренесемо и на Републику Српску, рекла је Видовићева.
Дервента је ове године први пут домаћин манифестације, захваљујући градоначелнику и Градској управи Дервента, као генералном спонзору, те Влади Републике Српске на подршци.
Програм округлог стола обухватио је теме које сеже од средњег вијека до савременог доба. Једно од излагања посвећено је утицају српске кинематографије на руску, док је професор др Борис Стојковски говорио о најстаријим српско-руским везама у средњем вијеку.
Градоначелник Дервенте Игор Жунић оцијенио је да сам назив манифестације најбоље описује њену суштину.
– Српско-руска прича је јака и чврста, али никада испричана до краја. Ако се сваке године будемо окупљали и чули нешто ново о српско-руским односима од врхунских интелектуалаца из те области, мислим да ће то бити добро за нас, али и за генерације које долазе, рекао је Жунић.
Секретар Руске амбасаде у БиХ Иван Гладков нагласио је да коријени односа српског и руског народа сежу много дубље од савремене историје.
– Наше везе су много дубље него што неки мисле. Сматрам да је наша обавеза да то покажемо и да његујемо те односе. Вјерујем да ће односи између Русије и Србије, Русије и Републике Српске, као и наших народа, у будућности бити још чвршћи, поручио је Гладков.
О теми дигиталног суверенитета као једног од савремених инструмената очувања историјског памћења говорио је проф. др Бојан Вулин, представник Руског историјског друштва у Србији.
Он је указао да се питање суверенитета данас не односи само на територију, границе и институције, већ и на дигитални простор.
– Ми живимо у времену у којем постоји и дигитална територија. У тој дигиталној територији треба да одбранимо нашу историју, јер је она нападана и у реалном и у дигиталном свијету. Од наше историје морамо да направимо тврђаву коју ћемо бранити, рекао је Вулин.
Професор др Борис Стојковски са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду говорио је о најстаријим српско-руским везама, од 12. вијека до времена Ивана Грозног.
Према његовим ријечима, иако односи два народа у средњем вијеку нису имали интензитет какав ће достићи у новијој историји, бројни историјски извори свједоче о њиховој узајамности.
Посебно је указао на српски утицај на источне Словене, односно руске земље, наглашавајући да се у савременој перспективи често говори о руском утицају на Србију и српски народ, док је у средњем вијеку постојао и обрнут процес.
– Средњи вијек је период у којем је много већи био српски утицај и уплив ка источнословенским народима, прије свега руским земљама, навео је Стојковски, подсјећајући и на историјске везе које су постојале преко Угарске, Свете Горе, као и на везе српских владара са руским земљама.
Представник Руског дома у БиХ проф. др Георгије Енгелхарт поздравио је иницијативу Клуба историчара „Посавина“, истичући да манифестација представља простор за сусрет и размјену знања младих интелектуалаца и професора из Русије и региона.
Он је нагласио да „Српско-руска прича“ има и научну и друштвену вриједност, али и значај за очување традиционалних и братских веза два народа.
– Ово нису односи какве наша земља има са било којом другом страном земљом или народом. Те везе су много ближе и много тјешње, поручио је Енгелхарт.
Дервента Кафе
