У организацији Народне библиотеке „Бранко Радичевић“, дервентским средњошколцима данас је приказан документарни филм „Сопронова печатња“, у продукцији Кинотеке Републике Српске.
Пројекцији су присуствовали ученици СШЦ “Михајло Пупин” и Стручне школе, а филм је дио програма којим се младима приближавају значајне личности и догађаји из историје српске културе и писмености.
Директор Кинотеке Републике Српске Сњежан Лаловић рекао је да „Сопронова печатња“ представља наставак вишегодишњег рада Кинотеке на очувању и популаризацији културно-историјског насљеђа путем филмске умјетности.
– Овај филм је својеврсни наставак приче започете филмом “Печат браће Љубавића”, који смо снимили прије три године поводом 500 година горажданске штампарије, прве на простору Босне и Хума. “Сопронова печатња” не наставља ту причу буквално, али се наслања на њу тематски и духовно. Филм говори о Игњату Сопрону, штампару из Земуна, који је средином 19. вијека отворио штампарију у Сарајеву и тиме започео једно ново поглавље културног развоја, истакао је Лаловић.
Он је појаснио да је Игњат Сопрон био изузетно образован човјек, који је занат учио у Пешти и Бечу, тадашњим центрима европске културе и техничког напретка.
– Он долази у Сарајево на позив тадашњих отоманских власти с идејом да штампа уџбенике за српску дјецу другачије од оних који су долазили из Србије, јер су се до тада из Србије допремали уџбеници писани ћирилицом, што је изазивало негодовање Османске порте. Међутим, Сопронова штампарија је прерасла ту почетну замисао и постала прави расадник идеја и просвјетитељства. У њој су почеле да се штампају новине и листови попут Босне и Босанског вјестника, који су доносили вијести из свијета и отварали тадашњем друштву један потпуно нови хоризонт, рекао је Лаловић.
Он је нагласио да је рад те штампарије имао огроман утицај на формирање националне свијести, јер је писменост и штампа омогућила ширем слоју народа да се информише и образује.
– Сопрон је обучавао младе људе да раде у штампарији, ширио знање и технику, и на тај начин поставио темеље будућем развоју новинарства и издаваштва код Срба у Босни и Херцеговини. Тај његов рад није био само технички подухват, него и културна револуција јер су омогућили Србима да се оглашавају и штампају. У том периоду су, до доласка Аустроугара, ћирилицом писали и муслимани и фрањевци, казао је Лаловић, додајући да је управо због таквих примјера важно да се филм користи у образовне сврхе.
– Наш циљ је да ове филмове не приказујемо само на фестивалима, нити да јуримо награде, него да их понудимо школама и Педагошком заводу Републике Српске као наставна средства – као историјске часове у сликама. Млади данас мало знају о сопственој културној прошлости, а кроз овакав формат то могу да доживе, а не само да чују. Филм има моћ да пробуди интересовање и емоцију, што је једнако важно као и сама чињеница, поручио је директор Кинотеке.
Лаловић је додао да Кинотека Републике Српске, као национална установа од изузетног значаја, има задатак да чува филмско и културно памћење народа, али и да ствара нова дјела која ће представљати идентитетску вриједност.
– Поред архивирања филмског материјала, бавимо се и промоцијом филмске умјетности, а повремено и сами продуцирамо филмове који говоре о нашим коријенима и идентитету. Сарадњу имамо са бројним филмским институцијама, међу којима и са Руском Федерацијом, чију подршку добијамо преко Представништва Републике Српске у Москви. Наш циљ је да Република Српска и њена културна баштина буду видљиви и препознатљиви, јер народ који не памти своје коријене тешко може градити будућност, закључио је Лаловић.
Директорица Народне библиотеке „Бранко Радичевић“ Весна Шаин изразила је задовољство што су ученици имали прилику да погледају филм, истичући важност његовог садржаја.
– Ово је прича о историји и култури, и дјеца то треба да знају. Сматрам да се о овим темама недовољно говори и да је ово добар почетак да се млади упознају са снагом писане и штампане ријечи. Акценат смо ставили на новинарске и на библиотечке секције које се бави проучавањем српског писма и штампарства, рекла је Шаин.
Дервента Кафе
