У Спомен-комплексу у насељу Чардак данас је служен парастос за Србе које су на Васкрс 1992. године убили припадници Хрватског вијећа одбране и паравојних хрватско-муслиманских формација, од којих је 19 закопано у масовну гробницу у овом насељу, девет на католичком, а двоје на муслиманском гробљу.
Више од четрдесет Срба је потом одведено у логоре у којима су прошли тешка физичка и психичка злостављања која неки нису преживјели.
Предсједник Удружења ратних Драго Кнежевић је посјетио да је Хрватска војска дошла преко границе у другу земљу да би на Чардаку побила цивиле на њиховим кућним праговима, затрвши чак и читаве породцие Лазаревић, Живковић, Зорић, Ћудић и других.
– Морамо то понављати из године у годину да би Тужилаштво напокон реаговало. У кући Живковића су злочинци тражили да им направе ручак, а када су ручали, онда су их све побили. За све то нема оптужница нити правде. Свјесно су правили логоре за Србе у Пољарима, Рабићу, Дому војске и другим мјестима, гдје су заклали Благоја Ђураша, а логораше тјерали да пију његову крв. Азра Башић је за убиство Ђураша осуђена на 14 година затовра, док је Дамир Липовац за двије егзекуције и злостављање заробљеника осуђен на свега седам, рекао је Кнежевић у свом емотивном говору, подсјетивши да су на Васкрс 1992. године хрватско-муслиманске формације упале на Чардак и починили ова убиства.
Свештеник Далибор Ђекић,тада четрнаестогодишњак, је остао без оца Слободана.
– То је празнина која је остала читавог мог живота, али сам опет поносан јер сам са својим комшијама уписао себе у историју града и темеље Републике Српске. Моје срце највише обузимају Христове ријечи ученицима пред страдање: „Не брините се јер ће ваша жалост постати радост“. Ти људи су послије крвавог пира на Библиотеци написали „Чардак је мртав“, али то нису успјели, нагласио је Ђекић.
Чардак је данима био у окружењу ХВО-а и паравојних хрватско-муслиманских снага, без воде и хране, а овдје се десио велики злочин јер су страдали људи који нису ништа хтјели него да остану на својим огњиштима.
– Ми не смијемо заборавити све што смо проживјели, а опростити се треба. Човјек се након толико година, па и након Другог свјетског рата, запита да ли опет морамо размишљати да ли је то зло живо. Мислим да нам Запад неће опростити слободарски дух, али морамо се држати скупа и наше Србије, да не штетимо БиХ, али уз заштиту наших права које нам припадају, поручио је Симић.
Вијенце су положили чланови породица настрадалих, градоначелник Дервенте Милорад Симић, предсједник Скупштине града Бојан Радановић, делегације Полицијске станице Дервента и организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, те политичке партије.
Дервента Кафе