Vijesti Kultura i obrazovanje Вашар повезује прошлост, садашњост и будућност: Започет дуг пут дервентске манифестације до...

Вашар повезује прошлост, садашњост и будућност: Започет дуг пут дервентске манифестације до листе УНЕСКО-а – ВИДЕО

4

Дервентски вашар се већ двије године налази на Листи нематеријалне културне баштине Републике Српске, а у току је припрема кандидатуре, како би се манифестације која траје дуже од 170 година, нашла ина листи УНЕСКА.

Турски султан Абдул Хамид је 1851. потписао ферман којим се дозвољава православним вјерницима обнова и изградња православне цркве у Српској вароши, а њено освештање било је пропраћено народним весељем које се везује за Велику Госпојину.

Профестор историје Игор Ђукић каже да се народно весеље одржало годинама и полако прерасло у традицију овог краја.

Још већи значај добија за вријеме аустроугарске владавине, када је премјештен на другу страну Укрине, данашње Сајмиште, и ту је добио привредни карактер. Одржаване су изложбе стоке, занатских производа и тада почиње да привлачи све већи број људи из региона. Неколико пута је прекинуто одржавање због ратова, али је упркос свему успио је да се одржи, каже Ђукић.

Иницијативу за уврштавање на Листу нематеријалне културне баштине Републике Српске је покренула градска Народна библиотека “Бранко Радичевић”. Мирјана Плиснић, директор ове установе, истиче да Дервентски вашар има своју традицију, преноси се с кољена на кољено, инклузиван је, те да повезује садашњост, прошлост и будућност.

Када се поставља питање његовог уписа на листу УНЕСКО-а, ради се о послу који захтијева и додатне припреме. Догађаји око манифестације требају да се забиљеже у видео формату, како би се адекватно представио као кандидат. Ми ћемо већ ове године покренути значајније активности у том циљу. Прошле године смо на један лијеп начин обиљежили почетак Башара, каже Плиснићева.

Вашар данас има првенствено забавни карактер, али Плиснићева наводи да манифестацију као нематеријално културно наслијеђе треба гледати као духовну баштину града.

Сам почетак вашара у нашем граду обиљежава једну историјску епоху, значајну за српски народ и треба га гледати више као духовну кулутуру, догађај који је промијенио историју нашег народа и требамо му и на тај начин посветити пажњу. Он као такав треба да буде канидат за УНЕСКО. Сматрамо да приликом обиљежавања вашара у неком наредном периоду више требамо посветити пажњу неким традиционалним обиљежјима по којима је Дервента позната, наводи Плиснићева.

Из Туристичке организације истичу да вашар има изузетну важност, не само за Дервенту, него цијелу РС и БиХ. Дуги низ година промовишу вашар, али сматрају да као такав треба да добије и нове садржаје.

– Треба обезбиједити и нови извор финансијских средстава који би омогућио да се то деси, како би се уобличило садржај који припада једној таквој старој минафестаицији, а како би привукао већи број посјетилаца и туриста. Са додатним музичиким догађајима, са новим промотивним садржајима, изалгачима који би представили неке друге врсте производа, каже Младен Пећић из Туристичке организација града Дервента.

Приликом кандидатуре из дервентске библиотеке очекују и помоћ од стране Музеј Републике Српске, јер сва процедура зна да потраје.

По неким нашим прорачунима и причама ради се о сигурно 5-6 година када би се могао наћи на листи, наравно ако би до тада све ишло по реду и протоколу, истакли су из Народне библиотеке.

Ђукић говори да ће то омугићити да се вашар сачува на начин који заслужује једна таква манифестација.

Нема пуно старијих манифестација тог типа у региону. Са друге стране, помоћи ће да се проучује што даље глас о томе, што ће бити значајн дио туристичке понуде града Дервента, наводи професор историје.

На УНЕСКО листи до сада је уписано пет елемената из БиХ.

Слободан Живанић

 

4 KOMENTARI

  1. Ovakve vasare imaju mnogi gradovi, pa i neka sela u BiH, ali i u Srbiji i Hrvatskoj (gdje se nazivaju kirvaj). U centralnoj BiH postoje cak i veci vasari od derventskog, na kojima se jos zadrzala tradicija stocnog i robnog vasara, sto u Derventi nije slucaj. Iskreno govoreci, smatram da Derventski vasar nema nikakvu sansu da postane nesto vise od dogadjaje lokalnog karaktera i znacaja. Ambicija za upis na UNSKO-vu listu je preambiciozna i cak i nepotrebna. Treba nam malo skromnosti. Ne samo oko vasara nego uopste. Objektivno, vasar u Derventi zadnjih godina je parada kića i neukusa.

  2. @Ja „Nije uopšte bitna njegova veličina, nego značaj“. A u cemu je znacaj Derventskog vasara??? Budimo objektivni. Niucemu. Sadrzaj koji se upraznjava, ponavljam, narocito zadnjih godina je parada alkohola, zderanja i posebno vriske i kriske vasarskih polugolih pevaljki, turbo folk muzike ili neke tzv „izvorne“ nazovi muzike koja se sastoji od dvije note i sto glupljeg teksta. A ringispili i kojekakve svijetlece sprave za proizvodnju vrtoglavice, to pak ima svugdje. Ako neko zaista ima namjeru da to kandiduje za UNESKO listu kulturnih vrijednosti, onda mogu samo da kazem da taj pojma nema sta je vrijedno a sta ne. Derventski vasar je prije 50 i vise godina imao neki profil, ali ni tada nije bio nista vise od lokalne manifestacije.

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije portala Derventa Cafe. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja, provociranja i drugih oblika neprihvatljivog ponašanja.

Portal Derventa Cafe zadržava pravo da obriše komentare bez bilo kakve najave i objašnjenja te da preda podatke o IP adresama nadležnim institucijama u slučaju zahtjeva.

Please enter your name here