У Српској читаоници у Дервенти прије 105 година било је организовано свадбено весеље Васе Јанковића. Пред читаоницом је направљена фотографија сватова, која је сачувана до данас.
Мало је писаних докумената о прошлости Дервенте, а и оно мало што је сачувано завршило је углавном у приватним колекцијама. Посебно је мало сачуваних свједочанстава о животу српске заједнице за вријеме турске и аустроугарске владавине. Ипак, врло је вјероватно да се у неким приватним албумима и старим књигама може пронаћи понешто из тога периода.
Оно што је чувано у читаоницама и црквама је кроз ратове уништавано, паљено и разбацивано. У то вријеме о много чему се није смјело ни писати. Чак и за школе се морала тражити посебна дозвола о оснивању или су се организовале у градским читаоницама по жељи виђенијих Срба.
Познате српске газде и добротвори у Дервенти су зато правили и поклањали народу читаонице и друге установе гдје се народ могао окупљати и гласно дискутовати о свим питањима. Ту је његовано и културно благо ондашњих Срба.
Нажалост, многе су се породице изгубиле у ратовима и смутним временима која су нас пратила. О животу и значају српске заједнице у Дервенти свједоче неке грађевине које су остале иза виђенијих Срба. Но, и њих је све мање, а власти као да не виде значај ових својеврсних споменика из прошлости, па или су препуштени пропадању, или на њиховим мјестима ниче новоградња.
Некадашња зграда Српске читаонице и данас је у добром стању. Направљена је између 1870-1880. године, а за вријеме друге Југославије служила је као Дом Југословенске народне армије, све до времена кад је направљен нови. Зграда и земљиште је тек послије протеклог отаџбинско-одбрамбеног рата враћено Српској православној цркви. У овој читаоници је 1901. године правно легализовано и основано Српско православно пјевачко друштво „Змај“ које је радило дуго година. Друштво је учествовало углавном на црквеним славама, светосавским, божићним и другим свечаностима. Диригент у овом пјевачком друштву био је професор музичког образовања у Гимназији Вељко Цесаревић, који је касније постао познат као композитор.
Било је још неколико друштава са српским предзнаком, а 1910. године у Дервенти ће бити основано Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“. Први предсједник је био дервентски трговац и газда Јово Костић, а рад су обилато помагали и радили у друштву свештеник Симо Петровић и трговац Бошко Тасовац. У читаоници и поред ње организоване су разне забаве за вријеме светковина. Пјевало је пјевачко друштво, ударали талабаси и даире, уз виолине и контрабас на српским свадбама које су биле добро организоване и богато јелом и пићем припремљене. Читаоница је могла да прими велики број људи, а на услузи су били и фотографи, кафеџије, свирачи и пјевачи.
Код Душана Јелића из Дервенте сачувана је једна фотографија из 1900. године која је овјековјечила женидбу Васе Јанковића испред Српске читаонице. Понеки детаљ о овој фотографији Јелић зна из мајчине приче. Каже да је његов дјед Марко Јелић био вјенчани кум Васи Јанковићу, који је као свештеник тада служио у Осињи. Име младе, нажалост, није запамтио. Породица Јанковић више не живи у Дервенти. Такође, нико са фотографије, сасвим сигурно, није више међу живима.
На полеђини фотографије још се може распознати печат аутора и власника фотографске радње Јосефа Свачка, те година када је фотографија начињена.
– Не сјећам се више ко ми је дао ову фотографију, али знам да је чувам више од 40 година. Права је штета што нисам имао осјећаја да забиљежим ко су људи на фотографији, јер је било људи који су се могли сјетити неких имена, вели Душан Јелић.
Ипак, захваљујући овој фотографији могуће је реконструисати много детаља из прошлости српске заједнице у Дервенти, између осталог и како је прије 105 година изгледала српска свадба, какве су се ношње носиле, какви су обичаји владали…
Савко Пећић Песа/текст објављен у Гласу Српске 2004. године
