У рубрици “Лица града” наши суграђани препоручиваће вам три најбоље књиге које су прочитали, музички бенд или албум који воле да слушају, те филм који је оставио посебан утисак на њих.
Овог викенда препоруке су стигле од Наташе Видовић, професора италијанског и српског језика и књижевности. Наташа је запослена у основној школи у Добоју, а повремено се бави преводима и лекторисањем.
ЛИТЕРАТУРА:
1 – “Беснило”, Борислав Пекић
Окосница Пекићевог романа Беснило је прича страшној епидемија која погађа лондонски аеродром Хитроу у јеку љетне сезоне. На Хитроу стиже редовница из Нигерије која је заражена мутираним вирусом бјеснила, дотад непознатог људској цивилизацији. Заражени човјек осјећа главобољу, стезање у грлу, паничан страх и одбојност према текућини. Ускоро пада у раздражљивост и, испуштајући животињске крике, умире. Вирус се шири аеродромом брзином муње док највећи стручњаци покушавају да га зауставе. Поред овог, основног слоја приче, у роману пратимо неколико веома занимљивих споредних прича. Осим бјеснила као медицинског феномена, јавља се бјеснило у људској природи којој често није потребан никакав вирус. Наравно, Пекић не би био то што јесте да његово дјело није веома слојевито, па се тако у роману прави мноштво алузија на историју, Библију и науку. Беснило је нешто сасвим друго од онога што се код нас дотад писало, па због тога ову књигу од срца препоручујем.
2 – “Хаџилук племенитом сну”, Борис Максимовић
Књига путописа мог пријатеља Бориса је резултат шестогодишњег путовања Европом и босанскохерцеговачким врлетима. Читајући Хаџилук боље ћете упознати бројне градове, али и људе које је Борис сретао на путовањима, њихове животне приче и назоре. Борисов језик није извјештачен, а путописи обилују хумором и озбиљним промишљањима о путовању као стваралачком и животном циљу. Вриједна хвале је и чињеница да је Борис издао и звучни запис своје књиге како би и слијепи и слабовиди могли уживати у њој.
3 – “Кухање”, Слађана Нина Перковић
Још једна књига вриједна помена је збирка кратких прича Бањалучанке Слађане Перковић. Оно што повезује приче у овој збирци је чињеница да су главни ликови жене који нису жртве већ се, како знају и умију, носе са ужасима свакодневице. Слађана пише без уљепшавања, па је ово дјело на моменте морбидно и горко, а на моменте комично, једном ријечју животно. Приче су врло ефектне, и сјећам се да, иако су кратке, нисам могла да читам више од једне дневно.
Обје претходно наведене књиге су доживјеле више издања што само иде у прилог чињеници колико су добро примљене од стране читалачке публике.
ФИЛМ – “Nuovo cinema paradiso” (1988) је носталгична прича о Сицилији, о одрастању у малом мјесту, о чудесном пријатељству између дјечака и одрасле особе, о љубави према филму и љубави уопште. Веома поучан и дирљив филм, који надопуњује музика италијанског маестра, сјајног Ениа Мориконеа. Филм је својевремено добио Оскара за најбољи страни филм, као и награде на Канском филмском фестивалу.
“Wild tales” (2014) је аргентинска црна комедија састављена из шест кратких прича у којима се аутор позабавио границама људског стрпљења. Сваки дио филма има другачије ликове, дужину трајања и мјесто радње, али једнак епилог- нагомилани бијес и фрустрација који избијају на површину. Гледајући га схватамо да ништа није црно- бијело, нити се може тумачити само с једне тачке гледишта.
“The Grand Budapest hotel” (2014) Филмове Вес Андерсона можемо препознати на први поглед. Кадрови су веома живописни, палете боја помно биране, тако да је свака сцена прави мелем за очи. Све то прати сјајна глумачка екипа, у овом случају Ралф Фајнс, Бил Мареј, Едриан Броуди, Тилда Свифтон, Едвард Нортон и други. Радња прати авантуре Густава Х, управника чувеног европског хотела, и његовог потрчка Мустафе, дјечака који постаје његов највјернији пријатељ. Прожет хумором, одличним дијалозима и музиком, The Grand Budapest hotel је невјероватан филм, другачији од свега што сам раније гледала.
МУЗИКА – “Веронаутика”, Никола Врањковић. По мом мишљењу, право ремек-дјело рок музике. Албум на коме се не зна да ли је бољи текст или музика, албум на коме је Врањковић радио десет година, али који ће зато засигурно трајати деценијама.
Дервента Кафе
