Vijesti Društvo О борби са заразним болестима на подручју Дервенте кроз историју

О борби са заразним болестима на подручју Дервенте кроз историју

0

Почетак какве такве здравствене заштите на нашим подручијима могу се забиљежити тек крајем 15. вијека. До тада се медицина релативно споро развијала на нашим подручијима и није имала организовани карактер, што је имало велики утицај на здравствено стање становништва.

Осим народне медицине којом су се служиле широке народне масе доминирала је медицина коју су доносили фрањевци са Запада.

Доласком Турака 1462. године, уз присуство исламске културе, у народу се мијењају хигијенске навике и доносе одговрајући прописи. Може се рећи да тек тада започиње некакав вид медицинске заштите становништва, којим није било захваћено цјелокупно становништво. Такав начин органозовања здравствене заштите је омогућавао брзо ширење зараза на сиромашни, а потом и богати слој друштва.

У монографији о 100 година здравства у Дервенти се наводи:

Низак културно-здравствени ниво, биједа и неимаштина, а у одсуству организованих превентивних мјера здравствене заштите, омогућиле су да заразне болести, често са незадрживом епидемијским таласима, ”покосе” становништво, те тако многа насеља у дервентском крају опусте. До почетка XX вијека, дервентским крајем харала је куга“.

И док куга ”бјесни”, фра Никола Лаштванин каже: “Кад наста годиште 1732. отрова се сва Босна“.

У матицама је, у недостатку службених података, забиљежено, да је 1815. године, у жупи Плехан владала куга, а од тог времена се спомињу “кужна гробља” у Живиницама (брдо Ћелар) и Лупљаници. Од ове болести је током зиме 1815/16. године у Пјеваловцу и Лужанима за три мјесеца умрло 14 особа.

Поред куге, и колера је у XИX вијеку остављала велике посљедице, о чему фра Јукић из Травника 12. августа 1849. године пише: “Колера на вас мах у Градишкој мори, у Дервенти је умрло 200. Особито Турке таре”, наводи Петар А. Ћосић у монографији “100 година здравства у Дервенти 1885 -1985″.

Јавно здравство у вријеме Турске су представљале углавном војне болнице. Војска је имала своје амбуланте у којима су радили војни хећими, а код појаве већих епидемија међу војницима, закупљиване су приватне зграде и ханови за њихово лијечење. Помиње се да је на мјесту ”Стакленика” постојала турска војна болница (хаста – хана). Народу је преостало да се ослања на самопомоћ и народну медицину.

До доласка Аустроугарске у Дервенти није било љекара и болница иако су заразне болести харале становништво. Због својих интреса Аустроугари почињу развијати здравство на савременим принципима. И даље су највећи проблем представљале заразне болести попут колере, маларије, оспица, пелагре… Посебно су предузимане мјере за ходочаснике који су путовали у Блиско источне земље, гдје су харале епидемије куге и колере. У Броду је тада постојао карантин и сав пртљаг путника се спаљивао што је доприносило сузбијању епидемија.

Прва општа болница у Дервенти је отворена 1885. године за вријеме Аустроугарске монархије, а имала је 25 постеља. У то вријеме су харале разне заразне болест, али није било школованог медицинског особља које би успјешније сузбијало колеру, маларију и оспице. Љекари су главном долазили из Аустрије, Мађарске, Пољске и Чешке.

1901. започела је градња дервентскле болнице. За три године је била потпуно уређена, са 10 болесничких соба, које су имале 31 постељу. Имала је модерно опремљену операциону салу и амбуланту. Уз зграду болнице посебно је била изграђена зграда са мртвачницом, купатилом за инфективне болеснике и дезинфекцију, ћелијом за изолацију болесника и вешерницу. Болница је имала водоводну и канализациону мрежу, што је било веома битно за хигијенско заштиту.

Упркос побољшању здравствене заштите у Дервенти и даље харају епидемије, попут колере 1893, 1913. и 1916. године, као и шпанска грозница 1918. године.

У Дервентском лугу је саграђена “колера болница“, која је могла да прими 200 болесника. Болница је настала због тога што је 1916. године харала колера, а 1918. избила је епидемија шпанске грознице. Касније за те потребе од Земаљске владе је добијена зграда Воћарсковиноградарске станице.

Између два рата (1918–1941) и даље се јављају многобројна заразна обољења попут туберколозе, ендемског сифилиса, маларије и трахома. Одласком Аустроугарске отишли су и многи љекари, па је здравствена заштита становништва заостајала. У циљу обезбјеђења здраве питке воде за заштиту од колере прављени су хигијенски бунари по руралним подручијима. Познати су бунари које је израдио по селама посланик Црљић. Он је те бунаре обећао у предизборној кампањи да ће направити. Неки ти бунареви су и сада у употреби.

Среска здравствена станица послије ослобођења 1945. године

У згради која је изграђена 1904. године, одмах након ослобађања Дервенте 1945. године биће смјештена Среска болница са 50 постеља. У њој је првобитно била смјештена Друга армијска болница и служила је искључиво за војне потребе. Војна болница је престала да ради 1945. године када је поново отворена цивилна болница.

У то вријеме због разних епидемија, основана је је Привремена епидемијска болница, у којој су лијечени болесници од од трбушног тифуса и пјегавца. Ова болница је била смјештена у згради бивше Пољопривредне школе и радила од 14. јула до 17. октобра 1945. године. У њој је лијечено 317 болесника, обољелих углавном од трбушног тифуса и пјегавца.

Због све веће појаве ТБЦ плућа, у самостану у Плехану, у оквиру Среске болнице 1956. године отвра се грудни одјел, који као такав дјелује до 1965. године. Треба напоменути да је туберколоза била веома опасна заразна болест и до појаве вакцине веома се тешко или никако лијечила. Овај одјел ће касније бити премјештен у Медицински центар Дервента и убрзо је укинут, јер је борба против туберколозе била успјешна и сматрано је да је та масовна зараза побијеђена.
Због добро организованог система здравствене заштите, увођењем вакцинације и мјера превенција, многе заразне болести ће нестати, осим у облику вирусне епидемије грипа и слично.

1972. године са Блиског истока у СФРЈ је донесена зараза вариоле, али је превентивним дјеловањем брзо била сузбијена, а зараза ограничена на ужи простор. Извршена је вакцинација свих грађана.

До појаве корона вируса десило се још неколико вирусних епидемија са тежим или лакшим пољедицама, као што САРС, птичији и свињски грип и друге. Сада је доба „короне“, која је отпорна и борба са њом у модерним временима је веома тешка. Поставља се питање да ли је то вјештачки направљен вирус или је настао природним путем. Углавном пркоси модерној медицини свом својом снагом односећи многобројне жртве.

Савко Пећић Песа

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije portala Derventa Cafe. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja, provociranja i drugih oblika neprihvatljivog ponašanja.

Portal Derventa Cafe zadržava pravo da obriše komentare bez bilo kakve najave i objašnjenja te da preda podatke o IP adresama nadležnim institucijama u slučaju zahtjeva.

Please enter your name here