Сергеј Јевтић – најмлађи чувар народне културе и традиције

Наш суграђанин Сергеј Јевтић много је више од обичног тринаестогодишњака. Наиме, поред редовних школских и кућних обавеза, дружења и игре са другарима и незаобилазног фолклора, Сергеј има једну несвакидашњу страст – шивење народних ношњи.

И не само то, за своју велику љубав оспособио је читаву радионицу, чиме је без премца понио титулу најмлађег чувара традиционалних ношњи у Дервенти и шире. Фолклор је заволио тако што је са родитељима одлазио да гледа наступе брата и сестре, а народна игра са безброј лијепих корака, мелодија и пјесама постала је дио и његове свакодневице када је постао члан КУДМ „Босиљак“.

– На идеју да израђујем народне ношње дошао сам тако што сам хтио да и ја сам почнем стварати своју збирку ношњи. Посматрао сам их и све више и више су ми се свиђале. Када сам их коначно почео да израђујем, у почетку ручно без шиваће машине, схватио сам да се ја у томе проналазим и да сам испуњен и срећан док то радим. Без ичије помоћи и инструкција сам сам кројио, састављао и украшавао ношње, каже Сергеј.

У његовој радионици данас се налази лијепа збирка ношњи које је Сергеј сам сашио, као и ношње из различитих крајева Србије и БиХ, али и многи предмети који су наши стари некада давно користили.

– Све те старе предмете сакупљао сам од добрих људи и познаника или би их проналазио у селу и код куће. Гледајући фолклораше који су на концертима носили многобројне ношње из различитих крајева свидио ми се тај склад боја, уједначеност и наравно како то све изгледа у комплету. Прије свега морам рећи да ми се свидјела разноликост и љепота ношњи, истиче ученик ОШ „19. април“ који у дневнику реда само четворке и петице.

Данас више ношње не шије ручно, него и на шиваћој машини. Ипак, ни везење, хеклање, шивење, кројење, као и прије свега истраживање и прикупљање података о ношњи коју израђује нису му проблем, напротив.

– Временом сам се све више усавршавао, али ипак ми је и даље задовољство радити дијелове које се израђују ручно, као што је вез и слично. И дан данас набављам књиге о народним ношњама и истражујем још више. Код израде народних ношњи нема никакве слободе ни импровизације, све мора да се уради онако како је било некад, потпуно аутентично. Ниједан дио народне ношње није исти, сваки има нешто посебно, а и сваки крај има своју народну ношњу која је по нечему специфична, што се мора имати на уму када се израђује. Тако да израда једне ношње захтијева пуно времена, стрпљења и знања и доста ручног рада, каже млади чувар традиције.

Израдом народних ношњи бави се већ четири године и не планира да престане.

– Ношње су за мене непресушан извор инспирације, љепоте и умјетности. И данас, моја љубав према фолклору и народним ношњама траје и све више и више расте, а тако ће и остати јер је у питању вјечна љубав према култури и традицији нашег народа. Има још доста ношњи које нисам сашио, жеља ми је да их све сашијем и да даље напредујем и да се усавршавам, каже Сергеј на крају, додајући да се нада да ће тада и направити изложбу на којој ће показати своју вјештину.

Дервента Кафе