У Старој цркви прослављен Спасовдан, празник вазнесења Христовог – ФОТО

У Старој цркви данас данас је прослављен празник Вазнесења Христовог – Спасовдан, те служен помен поводом 30 година од рушења богомоље на овај празник од стране припадника ХВО-а и Армије БиХ.

Овај празник се са посебном радости обиљежава у Дервенти јер је, након страдања наша Стара црква, она поново васкрсла, поручио је свештеник Љубиша Новић.

– Стара црква има велики значај за наш православни народ јер смо одавде потекли. Све се дешава по Божјој промисли, па тако и њено страдање, јер да није страдала, ми вјероватно не би имали велелепни храм у центру града. Наставили смо нашу идеју да сваке године на Спасовдан овдје направимо нешто лијепо, да се саберемо и да пренесемо нашим покољењима да је Спасовдан празник вазнесења и узнесења, како Хриостовог, тако и нашег народа у Дервенти, нагласио је Новић.

Празновање је почело јутарњом литургијом, а настављено вечерњом молитвом и културно-умјетничким програмом у оквиру којег је неке од најљепших српских етно-духовних пјесама извео ансамбл “Фенечи бисери”, а фолклораши СКУД “Дервенте” извели неколико игара из дервентског краја.

Куми данашањег празника били су брачни пар Миланко и Драгана Балешевић са породицом.

Кратак историјат

Стара црква Успења Пресвете Богородице у Српској вароши грађена је у периоду од 1851. до 1855. године, преживјела је два свјетска рата, али је на Спасовдан 1992. године, за вријеме окупације припадника ХВО-а и Армије БиХ, сравњена до темеља минирањем. Приликом рашчишћавања терена код порушене цркве пронађене су 34 неексплодиране противтенковске мине. Црква је обновљена љета 2020. године, а Српска православна црква одлучила је да нови храм буде посвећен Благовијестима.

Дервентска варошка парохија стара је око 200 година, иако постоје писани трагови да су се православни Срби ових простора окупљали од 1570. године.

Средином 19. вијека, тадашњи виђенији Срби (свештенство, трговци Ђорђе и Ристо Костић, Симо Карамитровић) морали су да из Цариграда добију султаново одобрење. Упркос дозволи Абдула Хамида Другог, локално муслиманско становништво је ометало градњу, због чега је затражена и добијена султанова заштита.

Цијена градње била је та да богомоља не личи на уобичајене православне цркве, није имала ни звоник, али је своју намјену остварила. Завршетком изградње храма отпочела је и традиција Великогоспојинског дервентског вашара.

Стара црква је и током два свјетска рата била на мети разбојника, али је објекат остао читав. Аустроугари су 1915. године однијели црквено звоно, па су 1919. године купљена два нова, која се сада налазе на импровизованом звонику храма у центру града. Током Другог свјетског рата црква је опљачкана, однесен је и вриједан дар руског цара, а објекат је у два наврата, 1946. и 1979. године, морао бити реновиран.

Дервента Кафе