У дервентским храмовима и школама обиљежен је Савиндан, празник посвећен Светом Сави, првом српском просветитељу и архиепископу. Молитвама, славским обредима и пригодним светосавским приредбама одана је почаст једној од најзначајнијих историјских личности српског народа.
Свети Сава је утемељивач српске цркве, државе и школства, а Савиндан се у свим школама у Републици Српској обиљежава као школска слава.
Ученици СШЦ “Михајло Пупин” и ОШ “19. април” у част првог просветитеља су пјевали пјесме, изводили драмске приказе и рецитовали пригодне стихове из историје везане за живот и дјеловање првог архиепископа Српске православне цркве у својим централним школама, док је ОШ “Никола Тесла” приредбу организовала у Центру за културу.
Ученици подручних школа “19. априла” из Мишковаца и Агића празник су употпунили молитвом у храм Преподобне мати Параскеве (Свете Петке) у Агићићима, а свештеник Далибор Ђекић даровао их је пакетићима.
Свети Сава био је први српски архиепископ, светитељ и просвјетитељ. Као најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен је као Растко, а замонашивши се узео је име Сава.
Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и самостална Српска православна црква. Заједно са оцем Стефаном, Свети Сава је основао Хиландар и изградио још 14 манастира и постао ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.
Свети Сава се сматра зачетником српске средњовјековне књижевности, па је стога и заштитник просвјетних установа, као и права, у чему предњачи дјело Номоканон.
Дервента Кафе
Kako bi bilo ipak malo konsultovati istoriju? A istorija, ne mitska, nego istorija kao nauka kaze: Rastko (Savo) je bio sin Stefana nemanje. Imao je tro brata i jednu sestru. Njegov otac nije bio srpski vladar jer tada Srbija nije ni postojala, nego vladar svoje knezevine i to nakon sto je ubio svoga brata Tihomira. Mi Srbi ga svojatamo kao srpskog vladara a on to nikad nije bio. Bio je ozenjen grkinjom Anom koja je bila Savina majka. Savo nikada nije napravio ni jednu školu, nit je ikoga opismenio. Čak ni vlastitog oca. Od mladih dana do smrti nije boravio u knezevini svoga oca nego se preselio na Hilandar, gdje je i umro. Ne postoji nikakav dokazan njegov prosvetiteljski rad medju Srbima. Sve je cista izmisljotina. Posto je od majke dodro naucio grcki jezik, jedino sto je radio je bilo prevodjenje crkvenih knjiga sa grckog na srpski jezik. Puno toga u nasoj istoriji je izmisljeno i napisano onako kako bi mi zeljeli da to bude, ali istorija kao nauka je neumoljiva. Slicna stvar je i sa Stefanom Nemanjom kojem su u Beogradu digli spomenik od 9 m. (uzasno ruzan). Taj Stefan se skoro cijelog zivota kao vazal madjarskih katolickih kraljeva borio protiv Vizantije i pravoslavlja. Sahranjen je po katolickim obicajima. Zoliko o svetosavlju.
Jos jedna „sitnica“. Klerikalizacija drustva uzima toliko maha da to postaje veliki problem. Mozda ste culi da je prije par dana u Srbiji jedna direktorica skole izbacila iz skole popove koji su dosli da tu obave neki vjerski obred. Svi su joj dali za pravo, osim crkva, jer crkva nema sta da trazi u skolama. Kod nas su popovi postali svakodnevnica. Vracamo se u 15 vijek. Ovo je sekularna drzava i ko hoce moze da ide i crkvu, ali crkva nema pravo dolaziti u skole, bolnice, ustanove….. Uostalom u ove skole idu i djeca drugih konfesija, ateisti i slicno….
Дејане толико си глупости написао да то може само новобошњак написати. хахаха
Ви сте склони ревизији историје не Срби, Срби имају династију Немањића де факто и де јуре уредно исписана историјским списима и повељама и не видим зашто вас то толико боли.Зашто вас боли што кости Цара Душана леже у цркви Светог Марка у Београду, мошти Стефана Немање у манастиру Студеница, Вукан у манастиру Монача, Стефан Првовенчани у Студеници, Стефан Радослав у Студеница, Стефан Владислав у манастиру Милешева, Предислав у Пећи, Урош први лијева рука у манстиру Пива, Стефан Драгутин у манастиру Ђурђеви Ступови, Урош други Милутин у Софији црква Свете недеље, Урош трећи Дечански у манастиру Високи Дечани, Свети цар Урош пети у манстиру Јазак на Фрушкој Гори,Јован Урош ктитор славних метеора у Грчкој гдје и сахрањен,Вратко Немањић у манастиру Давидовићи код Бродарев и тако даље и тако ближе да не набрајам даље.Шта су они по теби Марсовци, чуј нису Срби и не представљају српску круну.То што се за вријем Тита о томе није писало јер није одговорало миту стварања нове југо нације не значи да Срби пре стварања те лудости нису баштинили Немањеће напротив једини од бивших југо држава заправо и баштине култ државности и круне.Можда вам смета зато што СПЦ од 1219 године има аутефалност збаш због Светог Саве што аутоматски значи да српска круна није морала у Цариград или Рим да се крунише већ српски владар се крунисао од стране српског вјерског поглавара.Тај моменат вас боли јер ако нам је неко палио државне архиве кроз историју црквене списе није дохватио баш на сваком мјесту, хвала Богу па је тако, ко баштини Хиландар Грци или Срби запитај се момче?Ко баштини Острог Срби или Црногорци.То вас боли што се Твртко да би постао владар Срба морао крунисати српском круном а данас се кунете у његов грб.Знате ли уопште да је задњи из лозе Котроманића убијен брутално од Турака и да је уједно задњи Котроманић и деспот Србије.De administrando imperio или ти Спис о народима је можда та званична историја о којој лупеташ јер да знаш као што не знаш не би никада лупетао о Немањићима и раном средњем вијеки на тако неписменначин.Кунете се у Котроманиће а примили сте вјеру освајача , по вашој логици сви прастари бошњани примише ислам одреда а Срби и Хрвати осташе како јесте.Толико рупа у вашој новоисторији да је смијешно и причати озбиљно о историји и ви баш ви сте нашли да причате о истој.Ужас…
Urose, nema razloga da se ljutis. Da te umirim, ja nisam Bosnjak. Srbin sam i zivim u Srbiji. Studirao sam istoriju i diplomirao kod prof. Dubravke Stojanovic, cije knjige ti iskreno preporucujem. Mi Srbi nismo jedini narod na svijetu koji ima mitsku istoriju ali i zvanicnu, naucnu. Npr. Njemci imaju veoma bogatu mitsku istoriju, Norvezani, Svedjani…..Za razliku od nas oni su svoje mitove smjestili npr. u umjetnost, u opere, u bajke itd. a izbacili iz skole. Mi Srbi jos uvijek ucimo djecu da je Lazar bio srpski Car iako je bio knez ali ne knez knezevine Srbije nego svoje knezevine. Da bio je Srbin, ali Srbija kao drzava tada nije postojala, i ne znam sta je tu problen da se to kaze. To je istina. To da je herojski poginuo na Kosovu, je takodje mit. Mi nemamo nikakve podatke o njemu, ali turski izvori kazu da se on predao turskoj vojsci, postao vazal i svoju kcerku Oliveru dao Bajazitu 1. za zenu koja je postala sultanija Mileva. Da i ne govorimo o Marku (sinu Vukasina Mrnjavcevica) zvanom Kraljevic Marko o kojem su generacije ucile kao o junaku koji „sabija Turke u buljuke, i po 10 na kople nabija“ a on je ustvari bio turski vojni zapovjednik, poginuo na Kavkazu boreci se pod turskom zastavom za tursku omperiju, i i danas je u turskoj istoriografiji slavlje kao turski heroj.
Nema nista lose u tome kada se iznesu cinjenice a mitologija ostavi po strani, to je zadatak nauke.
Crkvi treba ostaviti crkveno, nauka je nesto drugo.
I jos samo jedna ispravka. Sve sto sam rekao u vezi Turske, Turaka, turskih izvora itd, takodje je greska koju svakodnevno pravimo. Ni Turska, ni Turci u to vrijeme nisu postojali. Turska postoji tek od 1923, do tada je postojala sam Osmanska imperija.
Напротив нисам љут већ наводиш нетачне податке као званичну историју.Дубравка Стојановић је небитан и само један иторичар ако се погледа шири контекст српске историје.Да, Србија у овим границама није постојала, заправо није постојала ни једна джрава екс Ју у овим границама на Балкану па шта?Не видим шта је поента?Јасно се каже српске земље.Нема турских извора који наводе да се Лазар предао јер се жив са Косова Поља није вратио, да се предао остао би жив, да истина српске државе и земље су једна по једна улазиле у вазални положај, званична историја тај моменат не крије. Из реда Бранковића који су се преко жене спојили са Котроманићима, Смедерево последња српска престоница и пружали отпор Османлијама.Дакле истина је Лазарева супруга и син су после масовне погибије на КИМ отишли под вазални положај а ћерка Оливера као четврта жена за Бајазита.То је нормално за рани средњи вијек, сви су тако потписивали мир, склопљен је мир између Лазаревића и Османског царства.Живот иде даље, српске државе се између себе и даље кољу за територију, дакле у том тренутку само једна јача породица је у вазалном положају, Бранковићи су савезу са Угарском и пружају отпор Османлијама,Котроманићи такође,Зета.Међутим када се погледа шири контекст велика битка код Никопоља , дефинитвни крај крсташких похода, Османлије су заокружиле свој упад у Европу и све те области једна под једна падају гдје после гине и сам Бук Бранковић.Дакле ни један српски великан није преживио тај период распон 150-200 година.Наследници тј. дјеца падају под вазални положај и чак после ратују за Османлије јер то значи вазални положај.
Imenjače očigledno imaš ličnih problema u sazrijevanju pa krivicu vidiš u drugima. Što se ne oglašavaš kad LGBT literatura ulazi i škole?