У јубиларној 50. епизоди “Записа” протонамјесник Синиша Максимовић, старјешина Храма Преображења Господњег у дервентском Новом Насељу, говорио је о овој богомољи коју краси специфична и неуобичајена архитектура за наше поднебље.
Храм се налази на простору некадашњег насеља Доња Укрина, из кога је, заједно са Горњом Укрином, настало насеље Дервента. Према турским историјским изворима, у Доњој Укрини је у другој поливини 16. вијека (1570. година) службовао поп Богдан, док је са друге стране тока Укрине столовао поп Милеша.
Временом је Стара црква у Српској вароши, која је саграђена 1855. године, постала једини центар духовности православног народа. У савремено доба то је постала нова црква Успења пресвете Богородице, да би 2012. године покренута иницијатива да се на подручју Луга сагради црква.
Приликом пројектовања Новог насеља предвиђена је парцела од 6 дунума за изградњу православне богомоље. Свему је претходило насипање земљишта како би се храм издигао и истовремено умањила опасност од поплава. 2015. године изграђени су темељи и започето зидање, да би у наредних годину дана био завршен до фазе покривања, да би 22. новембра 2016. био освећен и подигнут крст на врх Храма Преображења Господњег.
– Његова архитектонска дефиниција би гласила да је он тробродна базилика са уписаним крстом и куполом. Сличне примјере архитектуре можемо да нађемо у најранијим периодима хришћанске цркве, попут Цркве светог Димитрија у Солуну, а свакако и у традицији Српске православне цркве, открива протонамјесник Максимовић.
Димензије храма су 22,5 метара са 12,5 метара, а висина централне куполе је 12 метара. Цјелокупан процес пројектовања и изградње Храма Преображења Господњег вршен је уз консултације са професором литургике на Православном богословском факултету у Београду Ненадом Милошевићем, док је капела ПБФ послужила као узор за унутрашње уређење храма, тако и за сличну организацију богослужбеног живота у храму.
Од 2017. године започето је унутрашње уређење храма.
– Од 2018. године из привременог богослужбеног простора се усељавамо у овај храм, а након постављања столарије, успостављамо богослужбени поредак са јутрењима и вечерњом службом. Исте године уградили смо подну подлогу и гријање, те иконостас. Сљедеће године кренуло је и вањско уређење, прије свега плато, поплочан мермерним плочама из Грчке, са степеницама и путевима. Услиједила је изградња киворија, ове године је скоро завршен фрескопис олтара, а започело зидање звоника високог 18 метара, каже протојереј-ставрофор Далибор Ђекић.
Паралелно са радовима на храму, раста је и литургијска заједница, без које храма не би ни било.
Пројекат “Записи” Епархије зворничко-тузланске је замишљен као видео шематизам епархије у мисији ширења богоугодног и корисног садржаја на интернету.
Дервента Кафе/Епархија зворничко-тузланска
