Presuda šestorici vođa nekadašnje Herceg Bosne izazvala je, očekivano, oprečne reakcije svih učesnika ratova devedesetih. Ono što upada u oči jeste da je Posavina izostavljena iz ove presude, iako je Haški tribunal utvrdio da je postojao „udruženi zločinački poduhvat”.
Hrvatske jedinice su 26. marta 1992. godine prešle Savu i narednih dana okupirale osam opština na tom području – Bosanski Šamac, Bosanski Brod, Modriču, Odžak, Orašje, Derventu, Gradačac i Brčko. Tu su počinile masovne zločine i za nekoliko mjeseci pobili čak 3.684 srpska civila i otvorile čak 54 logora za Srbe, pišu Večernje novosti.
Ovaj list podsjeća i da je nekadašnji predsednik HDZ u BiH Stjepan Kljuić nedavno ispričao da su tadašnji ministar odbrane Hrvatske Gojko Šušak i drugi rukovodioci u Zagrebu htjeli da prebace težište rata u Bosnu kako bi dobili vrijeme da se ozbiljnije pripreme za borbe na svojoj teritoriji.
Osim toga, navode, prošle godine je i hrvatski general Vinko Štefanek kazao da je komandovao Taktičkom grupom hrvatske vojske u Posavini i da je komandna linija bila jedinstvena sa Zagrebom.
Prvi masovni zločin u BiH dogodio se 26. marta 1992. u srpskom selu Sijekovac kod Bosanskog Broda, gde su hrvatski specijalci, kojima je komandovao tadašnji poslanik u Saboru Hrvatske – Ante Prkačin, za sat vremena ubili 15 civila. Narednih nekoliko dana pobili su ukupno njih 70, dok se devetoro i danas vodi kao nestalo. Seljanina Novaka Sedlića živog su zapalili.
Jedan od rijetkih koji je preživio masakr je Saša Milošević, tada devetogodišnjak godina. Njemu su ubili oca i dva starija brata.
– Hrvatski vojnik mi je stavio nož pod grlo i pitao da li hoću da me zakolje, a onda je rekao: “Neću, mali si”, i odgurnuo me. Tad sam video ubistvo dvojice komšija Zečevića, dede Jova, koji je imao 80 godina, i njegovog paralizovanog sina Petra. Vojnici su bili iz Hrvatske u maskirnim uniformama sa oznakama HVO i “zengi” – priseća se Milošević za “Novosti”.
Večernje novosti/Derventa Cafe
Zato ti isti danas odaju po Brodu i Derventi dok im nasi profiteri i crveni tepih prostiru.Za ove nesrecnike pobivene i nehaju.
Svima je jasno i postoji na hiljade dokaza i činjenica da je na Posavinu 1992 godine izvršena agresija od strane regularne vojske Hrvatske i pritom počinjeni stravični zločini u svakom obliku nad srpskim stanovništvom a samo to Hagu nije bilo jasno i bolje je da ga više nema.
Da su nad Srbima počinjeni zločini na području Posavine i Dervente ima ogromna građa u obliku knjiga interneta i naravno presuda koje su izrečene po tom osnovu ratnim zločincima Nezirović Almazu, Lipovac Damiru, Hamzić Nihadu, Čavalič Dervišu, Čavalič Esadu, Vrdoljak Ivici, Ivanković Zoranu i Perković Ivici a u toku je suđenje i Azri Bašić, dok su na “čekanju” Brico Jozo i još neki. Žalosno je što se sa pojedinim ratnim zločincima kao što je Lipovac Damir, koji je iz čista mira ubio dva logoraša u logoru Polje, vrše kojekakve nagodbe a zločin je jasno dokazan jer postoje svjedoci i žrtve. Da je isti pristao da svjedoči ko je komandno i naredbodavno odgovaran za ratne zločine u Derventi onda bi imalo smisla a ovako je to bruka.
Sada je na redu došlo da nadlešni pravosudni organi dokažu, procesuiraju i izreknu presude licima po komandnoj odgovornosti za koje takođe ima masa dokaza i činjenica. Kao prvi koje treba preispitati je ratni krizni štab HVO na čelu sa Vinkom Begićem i Alijagić Sulejmanom i ostalima a onda komadante 103 brigade HVO kao što su Majić Zlatko i Mato Bilonjić, komadante formacija koje su vodili Tvrtko Pašalić, Mustafa Porobić i Mesud Šabanović, komandni sastav 11 Riječke brigade, komandni sastav jedinica Hrvatske vojske koje su izvodile ratna dejstva 1992 godine na području Dervente na čelu sa Vinkom Štefanekom a valjalo bi malo čačnuti i kakva je odgovornost Ike Stanića i Ivana Duspare, pa recimo Zeba Ive koji je vodio razmjene. Svi oni ponešto znaju koje je bio odgovoran za formiranje logora za Srbe u Derventi i ostale počinjene zločine. Mnogo bi se tu moglo uraditi da se hoće. Nije ni Ratko Mladić nikog u ratu lično ubio a dobio je doživotnu robiju. Samo treba uzeti isti aršin za sve i onda će se sve riješiti kako treba kako ono narod kaže “Ni po babu ni po stričevima” za sve one, bez izuzetka, koji su činili zločine.
Тако је колега,Хаг није праведан суд али то не значи да ми немамо право сами да покренемо тужбу против одговорних лица.Слично је радила и Хрватска,све што је пропустио Хаг они су у домаћим судовима покренули.Некада смо сами себи највећи непријатељи,пасивни смо.Гдје су наши силни правници?Зашто српске жртве рата у Дервенти нису покренули колективну тужбу?Елемената за тужбу има колико хоћете,од Сијековца до Чардака,логора,хапшрења,убијања цивила само зато што су Срби.Командне одговорности ни у причи.Напротив 103 обиљежава сваке године у Дервенти свој дан оснивања.Срамота!
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:698934-Zaboravili-agresiju-na-Srbe-u-BiH
Da smo pametni, pošteni i složni, koliko nismo, sve bi se moglo odraditi kako treba. Mogla bi se nadoknaditi šteta i po pitanju materijalnih i ljudskih gubitaka. Preduslov za to je dobra organizacija pošten nastup i međusobna sloga svih faktora koji u tome trebaju učestvovati.
Međutim ni državne organizacije za to nemaju interesa jer u njima rade ljudi koje to ne zanima i jer nemaju ličnog interesa. Kada su u pitanju kojekakva udruženja i tu isto najčešće vladaju lični materijalno-finansijski interesi što se vidi u njihovim međusobnim sukobima RS. Još kad se tu dodaju ovi lopovski političari koji će za “sitnu paru” minirati taj proces kao što je i dosad bilo oko procesuiranja i dokazivanja ratnih zločina tako da mislim da od nadoknade štete neće biti ništa. Jedan period će naši političari i vodeći ljudi tih kojekakvih udruženja talakati o ovoj temi da bi se što duže održali na vlasti odnosno sadašnjoj poziciji u udruženjima i onda će nastati muk. Da su političari u BiH i naši političari iz RS htjeli i izvršili pritisak na određene institucije mnogi zločini bi bili procesuirani i presuđeni, međutim oni se dogovaraju, nagađaju, utaljuju i na sve druge načine muljaju u svom ličnom interesu, tako da bi sve bilo bolje riješeno.
Tako je počelo od 1991 godine i tako rade i danas, hoće da naprave državu a usput da se obogate a i narod je čudan pa brzo nažalost zaboravi i lične i porodične žrtve pa se čak za neku paru sliže i sa tim lopovima i pa i zločincima što se vidi iz zadnjih suđenja Oriću i sličnima. Dok ne dođemo pameti situacija će biti ista, oni neće raditi za narod i još će ga dodatno krasti, po tri puta ići u penziju, uzimati debele dnevnice, koristiti društvena auta i ostalo što će dobro doći i ratnim zločincima, iz sva tri naroda u BiH jer neće odgovarati za počinjene zločine. Na kraju krajeva dosta smo i sami sebi krivi za većinu stvari koje su nam se dogodile i koje nam se sada dešavaju i koje će se dešavati. Stara narodna poslovi kaže “Kako radio tako ti bog pomogao”.
Za ‘Dervenčanina’ i Uroša: Molim vas, podnesite tužbu u Hag, u sud BiH, ili bilo gdje drugdje, pa da se konačno otvori i ta zatvorena i napisana knjiga o srpskim zločinima i zločincima iz Bos. Posavine. Evo, koliko vidim, nekoliko ljudi je osuđeno za zločine nad Srbima, iako svi, pa i vi lično znate da zbog nekih razloga (pretpostavljam neki od prljavih političkih dogovora srpsko-hrvatske strane) da se do sada nisu procesuirali: Srpski urbicid nad Derventom (kamen na kamenu ostao nije – na grad ispaljeno 150.000 projektila iz okolnih srpskih sela), ubistava preko 150 civila dervenćana (Muslimana, Hrvata, Srba, Jugoslovena) u gradu, klanja po stočnoj pijaci, ubistava po kineskoj četvrti žena, djece, civila, ubistava civila po Omeragićima i Turskim Lužanima, bjesomučnog ubijanja civila koji su ostali u Derventi nakon ulaska ‘hrabrih oslobodioca’ po Rabiću, šutanja invalida, mrtvih žena, ubistava po Čardaku pred izbijanje sukoba, sve da ne spominjem ostale zločine Srba iz BiH, srpske Krajine u Hrvatskoj i Srbije, i dijela Srba iz Dervente po selima oko Dervente, Bos. Broda, granatiranja mosta između dva Broda u novembru ’91-e, kada rat u BiH nije bio niti počeo. Sve ove žrtve su …CIVILI!!! Na kraju, etničko čišćenje, te ogromna pljačka imovine protjeranih građana, kao i devastacija industrijskih objekata koja je trajala mjesecima, kamioni su vozili dan-noć iz grada i hrvatskih i muslimanskih kuća. Sve ovo gore navedeno, za tzv. ‘grad’ koji su naselili okolni seljaci, i danas ima ulice četničkih vođa (Mihajlović) i ratnih neosuđenih zločinaca (Milanković) je šta da kažem, osim jad, čemer i sramota i stid za pošteni srpski narod Dervente, kojega je bilo, ima i biti će. Tu nema sreće, nad tuđom nesrećom..zato dervenćanine: Tako ti Bog, Sveti Sava i Vasiilije Ostroški pomogli pa da u tebi proradi svijest i savjest, da znaš i prvo sebi napraviš dobro i spomeneš po dobru nevine žrtve i drugih naroda, a ne samo iz svojeg naroda.
Ђемсудине причали смо већ на ту тему,наравно да су све жртве исте и да није битно које су националности.Тема је била пресуда шесторици за „udruženi zločinački poduhvat”.Хаг је политички суд и то је јасно свима,причали смо уласку регуларних јединица Хрватске на територију БИХ и пренос рата.Први прави злочини у окупираном Броду,па Сијековац,па Дервента.Ништа од овога што ти набрајаш се не би десило да није дошла нека “страна” војска удружена са домаћим фанатицима који су прстом показивали које су српске куће и палили све редом.Срби су хапшени по Дервенти смо зато што су Срби.То је нама познато још од другог свјетског рата када су Срби ходали у реду да их убијају и бацају у јаме.Сада су гле чуда имали оружје и узвратили.Џабе је сада све,рат је зло и увјек је зло.Тада је отворена пандорина кутија и било шта је било.Оно што је оставњено свина нама у анамет су ужасне судбине свих народа.Шта можемо урадити ако смо људи?Не дозволити опет крвопролиће јер у Босни никада неће бити побједника.
Moj dragi Šemsudine (ili možda Ibrahime) predlažem ti da kad želiš komentarisati neki tekst prvo ga dobro pročitaj i nemoj nastupati iz mržnje prema nekom i unapred osuđivati.
Da si pročitao moje komentare vidio bi da sam ja govorio o “istom aršinu za sve”, da se radi “ni po po babi ni po stričevima…za sve bez izuzetka”, da sam pominjao “zločince iz sva tri naroda BiH” a naravno da sam dao prioritet na zločine nad Srbima jer sam i ja oštećen u ovom ratu tako što mi je potpuno uništena sva imovina do temelja nakon što su regularne jedinice hrvatske vojske i pripadnici HVO okupirale Derventu 26 aprila 1992 godine. Znači Derventa je bila vojno zauzeta a nakon toga u nekoliko dana opljačkano je i spaljeno više stotina kuća na gradskom području opštine Derventa. ZNAČI UNIŠTENJE SRPSKE IMOVINE 1992 godine NIJE IZVEDENO TOKOM RATNIH DEJSTAVA nego nakon toga iz osvete, pokvarenosti i pljačkaškog poriva. Te su kuće popalili dervenćani naše komšije Hrvati i tada Muslimani jer su oni tačno znali koje je čije imanje, to znam jer sam svoj namještaj iz kuće našao kod komšije Muslimana u mojoj ulici, vidio sam ga 1997 godine posle rata i to mu rekao u lice. Isto tako nemože se poreći činjenica da u gradskom području u vrijeme “vladavine” Srba 1992 godine do pada Dervente pod hrvatsko-muslimansku “vladavinu”, nije uništavana nesrpska imovina osim nekoliko objekata koji su oštećeni tokom direktnih ratnih dejstava. S druge strane upadom hrvatske vojske u Posavinu uz pomoć hrvatsko-muslimanske vojne opcije, SVA SRPSKA IMOVINA JE SISTEMATSKI I DETALJNO OPLJAČKANA I UNIŠTENA, pobijeni mnogi civili a svi do jednog otjerani u logore u kojima su isti takođe bili ubijani i mučeni, starci, žene, djeca i civili. Derventa je bila posebna po tome tako što su paravojne jedinice, zenge i riječki dobrovoljci te domaće paravojne jedinice bile već početkom marta u Derventi i Kotorskom, koje su doveli ljudi tipa Mustafe Porobića, Mesuda Šabanovića, Tvrtka Pašalića i sličnih. Pripadnici tih istih formacija su čak hapsili neke ljude i vodili ih na groblje u Modranu u 12 sati noći prijeteći im ubistvom i sl.
Neću se posebno baviti temom JNA koju je hvatsko-muslimanska opcija odmah proglasila agresorskom i napadala je u Derventi kod prodavnice “Vrelo” u Derventi i sl. a posle izglasašte nezavisnost BiH ne cijeneći volju Srba a posle se međusobno izbište na smrt i isto tako međusobno počinište strašne zločine. Srbi nisu htjeli rasturanje Jugoslavije jer su cijeneći počinjene strahote iz drugog svjetskog rata znali šta ih čeka u ustaškoj Hrvatskoj i drugim teritorijam gdje budu manjinski narod, što se i obistinilo jer su nad njima vršeni zločini i protjerani su sa svih prostora Hrvatske i BiH. Hrvatsko muslimanska opcija je to htjela i morala je biti svjesna šta će se desiti nakon toga. Pogotovo nakon onog ustaškog zločina u Sijekovcu dok je još u potpunosti funkcionisala vlast “nezavisne” BiH. Niko tada ne istraži taj zločin jer to hrvatsko-muslimanska opcija nije htjela a srpska naravno nije mogla sama i to je bio konačni test kakva će biti ta država BiH. Osnivanjem četiri logora u Derventi u kojima je bilo na stotine nedužnih ljudi i likvidiranjem čitavih porodica konačno je pokazano pravo lice muslimansko-hrvatske vlasti pa i nekim dijelom i naroda jer robiju zapadoše stari profesor Đukić, Mirko Nožica i drugi ugledni i nedužni građani koji su bili van politike a inervencija za njihovo oslobađanje nije bilo ni u snu. Nakon svega toga bilo je i očekivati da će prema toj opciji biti osvete pa i ratnih zločina koje treba isto tako procesuirati. Nadam se da ti je zasad sve nešto jasnije.
Uroše, ‘dervenćanine’, vaši odgovori su uglavnom korektni, i sa velikim dijelom njih se slažem. Bitno je da sva trojica shvatamo da je narod Dervente i okolnih sela ponovno u svojoj istoriji preživio pakao koji mu je uvezen malo iz susjedstva, malo iz komšiluka, a ponešto i iz svijeta, sve zbog novog svjetskog poretka kojemu je cilj bio razbiti Jugoslaviju, na nesreću na najužasniji, mogući način, ratom…. Veoma mi je bitno da se shvata ovdje da je napravljeno mnogo pogrešnih procjena, koraka i poteza od strane pogrešnih i suludih etno-nacionalističkih vođa, a koja su dovela do stradanja običnog naroda na sve tri strane. Da je bilo malo pameti i strpljenja i kod njih, a i kod ‘užarenih’ seoskih i gradskih glava, sve je moglo proći drugačije, i ne bi toliko nevine krvi se prolilo u Derventi, Bos. Brodu, Modriči itd…Posavljaci su uvijek bili drugačiji, bolji, tolerantniji, pošteniji i vrijedniji narod od mnogih drugih iz BiH, i zato nije pravedno da su se takva stradanja desila baš tamo, gdje smo vijekovima upućeni jedni na druge! Neka je Rahmet dušama, Vječna Pamjat, Pokoj Vječni i Slava svim nevinim žrtvama ubijenih u Derventi u bratoubilačkom ratu 1992-e! Toliko..
Mogu reći da se slažem sa ovim tvojim zadnjim komentarom. Ono što se desilo ostaje bolna rana za sadašnje i buduće generacije. Ni u Titinoj Jugi se nisu pravilno i korektno procesuirali svi zločini, nego je to urađeno u cilju i svrhu preuzimanja vlasti od starog sistema, odnosno promjene državnog uređenja, pa su u ratu i nakon rata mnogi nadrljali zbog ideološkog problema ali se o tome nije smjelo pričati jer se završavalo na Golom otoku a sve što se ne uradi kako treba i navrijeme posle se vrati u još gorem obliku. Zbog toga bivša Juga nije dugo ni trajala, slabi su joj bili temelji, previše nerealne ideologije, kao ono bratstvo i jedinstvi i Tito sin svih naroda i narodnosti. Pola nijemaca, Francuza .. danas nezna ko im je predsednik države. Samo istina, iskrenost, dogovor, prije svega istinski zajedniči interes i razumijevanje dovodi do razrešenja problema. Oprostiti se mora a nekoga natjerati da nešto zaboravi je nemoguće i sa tim se može i mora živjeti. Tako je i danas u ovoj našoj nesrećnoj BiH, odnosno biće i sutra, ako ne završimo ovo sa ratnim zločinima do kraja, dosledno, iskreno, pošteno i pravično, bez obzira koliko koga lično ili kolektivno zaboljelo, nema nam napretka.
Pogledajmo samo primjer Njemačke u prošlosti ali i sada i sve će nam biti jasno.
Još malo o zločinima u Posavini, Derventi, odnosno Čardaku….
Veoma je interesantno pa I čudno da Haški sud praktično nije ni procesuirao I obradio zločine u Posavini, pa I agresiju regularne hrvatske vojske na ovom dijelu teritorije BiH koja je bila tokom čitavog perioda od početka 1992 do kraja 1995 godine.
O eventualno počinjenim pojedinačnim I drugi zločinima nad nesrpskim stanovništvom nemam dovoljno pouzdanih činjenica pa to ne mogu kvalitetno komentarisati, a donekle je normalno da se svako više interesuje za svoje žrtve u odnosno na tuđe, ali s obzirom kakav da je protekli rat bio surov I ogavan sigurno da ih je u određenoj mjeri I bilo. Kada je u pitanju uništenje private I društvene imovine stanje je svima potpuno jasno i očigledno. Kada su u pitanju dešavanja na Čardaku mogu samo da odgovorno tvrdim da do 26 aprila 1992 godine do kada je Čardak držala I branila srpska opcija na ČARDAKU NIJE BILO UBISTAVA NITI ZAROBLJAVANJA CIVILA NESRPSKE NACIONALNOSTI. Međutim, bilo je srpskih žrtava usled stalnih napada regularne hrvatske vojske I pravojnih hrvatsko-muslimanskih jedinica u aprilu 1992 godine na branioce Čardaka tako da je od granata I snajpera poginulo mislim oko 4 ili 5 lica srpske nacionalnosti a biloje i više ranjavanja. S druge strane, tokom tih napada na Čardak poginulo je I mislim 5 ili 6 naoružanih pripadnika tih paravojnih jedinica koje su pripadnici UN u dogovoru sa braniocima Čardaka pokupile I odezle I oni se u svim vojnim evidencijama FBiH vode poimenično kao poginuli vojnici HVO. Ovdje je veoma bitno reći da branioci Čardaka nisu vršili nikakve vojne ofanzivne akcije nego su se organizovali da brane svoje domove i ognjišta od regularne hrvatske vojske, HVO I paravojnih hrvatsko-muslimanskih jedinica koje su prethodno izvršile stravične zločine nad srpskim civilnim stanovništvom na području opštine Brod I području opštine Derventa (Barica, Kostreš, Kulina, Žeravac, Lužani I dr.) pošto se uvidjelo da tadašnja JNA to nije u stanju učiniti.
O stradanju civila I branioca Čardaka, tokom njegove okupacije, kojih je bilo na desetine ovim putem neću ni komentarisati samo ću napomenuti da su nesrećne žrtve pokupljene I pobacane dole pored magistralnog puta u jednu običnu rupu, I tada a ni kasnije, ničija svijest ne proradi, ni njihovih komšija Hrvata I Muslimana koji su to sve vidjeli, pa čak ni kuma od jedne od tih žrtava a koji ih je zakopavao svojim bagerom, da javi nekoj od porodica gdje su im poginule žrtve nego ih slučajno posle dugih mjeseci portage pronađosmo. Dan dva neposredno pred okupaciju Čardaka dolazili su predstavnici UN od kojih je traženo da omoguće izlazak civila staraca žena I djece na slobodnu teritoriju ali to nije dozvoljeno nego je mislim sutradan krenuo opšti napad na Čardak. Postoji velika vjerovatnoća da je tada među tim pripadnicima UN bio neko od pripadnika HV ili HVO da izvidi situaciju za planirani napad.
Običan razuman I realan narod je za to da svi koji su počinili ratne zločine u Derventi , BiH I prostoru bivše SFRJ budu procesuirani I presuđeni jer se samo tako, može doći do pomirenja među zavađenim narodima pod bremenom nastalih žrtava. Međutim, to ne žele ni političari na navedenim prostorima pa ni međunarodna zajednica. Nakon završetka rata na ovim prostorima trebalo je formirati takav sud koji bi sudio odgovorne za rasturanje Jugoslavije kao što su članovi presedništva SFRJ svi do jednog a među njima I predsjednici novostvorenih republika kao što su I Milošević, Tuđman , Izetbegović, I presudom odrediti karakter rata I ulogu JNA prije rata sve do njenog rasformiranja , jer se tačno znalo da će nakon raspada Jugoslavije doći do teških zločina I krvoprolića. Nakon toga je trebalo na nekom nižem međunarodnom sudu ili republičkim sudovima za počinjene zločine, odnosno odgovornost za njih, procesuirati vođe etničkih zajednica u nastalim državicama, a zatim direktne izvršioce zločina. Sve je to trebalo završiti za najviše 5 do 10 godina, što međutim nije urađeno nego su SUĐENJA BILA INTERSNO I POLITIČKI DOZIRANA, tako da se gotovo 25 godina time opterećujemo I izluđuje se narod. Tako je Abdić osuđen da bi se riješilo stanje među Muslimanima u BiH, Hrvatima u BiH je suđeno da bi se spriječila ideja države Herceg Bosne a Muslimanima praktično nije ni suđeno. Srbijanskom I hrvatskom rukovodstvu je suđeno da bi se spriječila podrška za formiranje njihovim sunarodnicima u BiH a za zločine nad Srbima u Hrvatskoj praktično nije ni suđeno. Srbijancima je dodatno suđeno radi stvaranja mogućnosti formiranja nezavisnog Kosova a DIREKTNI IZVRŠIOCI ZLOČINA OSTADOŠE GOTOVO NEKAŽNJENI. Tek sada, kada su međunarodni, regionalni I domaći moćnici moćnici “poredali figure” kako su planirali, Hrvatsku I Sloveniju uveli u EU, Srbiji uzeli Kosovo, skresali “državničke težnje” Hrvatima I Muslimanima u BiH, dolazi na red intenzivno suđenje direktim izvršiocima zločina, pa tako pored ostalog I onim koji su izvršili zločine nad srpskim narodom, jer hvala bogu ratni zločini ne zastarijevaju za procesuiranje. Još će tu u vezi globalnog razračunavanja sa Rusijom biti “gurkanje” oko ulaska novonastalih balkanskih državica u NATO, pa se možda još za neke potegne pitanje ratnih zločina I sve će leći na svoje mjesto, mada se nikad u potpunosti nesmije isključiti mogućnost I novih ratnih dešavanja. Ovi narodi se ovdje nikada nešto nisu ni pitali, nismo izvukli pouke iz prošlih ratova, nikada ih nećemo ni izvući, uvijek ćemo glasati za lopove koji su sve ovo I započeli ili njihove “učenike”, zato sam u prvom komentaru I rekao “Kako radili tako nam Bog I pomogao”.
Da je Hrvatska izvršila agresiju na Posavinu i da je zauzimanje Posavine pa i izvršeni zločini, planirano, organizovano i provođeno od strane zvanične hrvatske vlasti i njihovih satelita u Posavini pokazuju i odlikovanja koje je predsednik Tuđman, odnosno Hrvatska , dodijelila 1997 godine svim poginulim pripadnicima 103 HVO brigade, kako se obrazlaže “poginuli za Hrvatsku državu” a pod nazivom “red Petra Zrinskog i Frana Krste Frankopana sa pozlaćenim pleterom”.
Među odlikovanim su braća Bundavice (Nisvet, Izet, Hidajet), Ekrem Kobajica, braća Marunice (Elvis i Feliks), Jusanović Angijad zv. Talijan za koje se vežu saznanja za počinjene ratne zločine. Odlikovani su i neki poginuli pripadnici HVO iz Dervente koji su poginuli već u martu 1992 godine, kada nije bilo aktivnih ratnih dejstava u Derventi, osim napada paravojnih jedinica na pripadnike JNA, što znači da je derventski HVO smišljeno i planski formiran i naoruzan već 1991 godine radi vojnog zauzimanja derventskog područja pod kontrolu Hrvatske i hrvatske komponente u BiH a tadašnji Muslimani su se odlučili da ih u tome podrže i tako na kraju postali vojna gubitnička opcija. Znači sve je poznato.
Kkao fino jedes govna.Uf ,stid te bilo Boga,Smrad ste i eto,lazete i ubvijek ste lagali