Poznati muzičar i kantautor, a potom i „rok“ novinar i pisac Dejan Cukić večeras je u Narodnoj biblioteci „Branko Radičević“ održao književno-muzičku veče na kojem je predstavio nekoliko djela iz njegovog prevodilačkog opusa kojim se intenzivnije bavi unazad nekoliko godina.
Kroz biografije i autobiografije Bitlsa, Elvisa Prislija, Džimija Hendriksa i Eltona Džona Cukić je zapravo održao kratak istorijski čas rokenrola. Rok muzika je bila način izražavanja, sredstvo komunikacije, a Bitlsi i Bob Dilan “roditelji” rok kulture, istakao je ovom prilikom.
– Svaka od ovih knjiga je potpuno različita. „Ja, Elton Džon“ je autobografija, „Biti Elvis Prisli“ je jedna potpuno novinarska priča, dok je priča o Hendriksu „Dva su jahača prilazila“ fantazmogorična priča. U Derventu sam donio i knjigu o “Bitlsima”, prvu i jedinu autorizovanu biografiju o liverpulskoj četvorku, pojasnio je je Cukić.
Iako je široj javnosti poznat kao muzičar, Cukić se paralelno bavio novinarstvom zahvaljujući čemu je dobio priliku da intervjuiše svjetske muzičke zvijezde poput Stinga i Tine Tarner.
Napisao je i knjige „Muzika je najbolja – lik i delo Frenka Vinsenta Zape Mlađeg“, „Roling Stonsi – uputstvo za upotrebu“, te „45 obrtaja“, koja predstavlja priče o nekim od najznačajnijih pjesama u pojedinim epohama.
– Ideja za knjigu nastala je iz Politikinog zabavnika, za koji sam pisao anonimno osamdesetih godina, kao i tokom rada u redakciji časopisa “Rok”. Kriterijum nije bio možda ni kvalitet kompozicija, već su, sa moje tačke gledišta, u izbor ušle pjesme koje su definisale neko razdoblje razvoja muzike. Bilo je tu još mnogo pjesama koje su nepošteno izostavljene, ali sam zbog simbolike odabrao broj 45, kaže Cukić.
Ozbiljniju muzičku karijeru započeo je u bendu „Bulevar“, po čijem raspadu postaje član Bajage i instruktori. Tu ostaje sve do objavljivanja albuma Jahači magle (1987), kada osniva svoju novu grupu, pod nazivom Spori ritam bendk koja postoji i danas.
– Ideja da se bavim muzikom kroz medije je bila spontana, jednostavno potreba da se izrazim, a imam tu sreću da umem da se izrazim i kroz muziku i kroz pisanu reč. Te godine kada smo snimili, moja tadašnja grupa „Bulevar“ i ja, prvi veći singl, te godine je izašao moj prvi veći tekst u novinama, a koje sam potpisivao pseudonimom i na taj način želio da odvajam, sebe na sceni i pisca. Kasnije sam shvatio da je to ipak neodvojivo, prisjetio se Cukić.
Ljubav i strast prema muzici navela ga je da se posveti prevođenju priča o životima muzičara koji su ostavili dubok trag.
– Uradio sam prevode za petnaestak knjiga i uživam dok to radim, jer se hvatam za svaku riječ i rečenicu, provjeravam koje značenje nosi i, naravno, preslušavam muziku tih stvaralaca, ali isto tako pratim i šta su oni to slušali i šta im se sviđalo, istakao je Cukić.
Pored prevodilaštva, voditelj je radio emisije na talasima „Beograda 202“.
Derventa Cafe
