Dervenćanin Mladen Merćep se pčelarstvom bavi od malih nogu, kada je od oca počeo učio čari ovog posla. Sa oko 200 pečelinjih društava smještenih na nekoliko lokacija, danas je jedan od najvećih pčelara u Derventi.
Ova godina je bila specifična, kaže Mladen. Svaka ih iznenadi po nečemu. Ipak, isitče da su bili dobri prinosi bagremovog meda.
– Rijetko je da je neko vrcao drugu vrstu meda, bagrema je ove godine bilo i med je dosta kvalitetan. Na nekim mikrolokacijama je bio baš dobro rodio i prihodi su zadovoljavajući, dok je na nekim bilo lošije. U prosjeku to znači 15 do 25 kg po društvu, u zavisnosti od lokacije, kaže Merćep.
Njegova društva su ove godine proizvele blizu 3 tone meda, a u dobroj godini proizvedu četiri vrste meda i to bagremov, lipov, kestenov i šumski.
– Puno proizvedemo polena, matične mliječi i propolisa, tako da u hodu nekad i vrcamo i prodajemo med, tako da nekad nismo u mogućnosti da sve stavimo na papir. Iako je livadska paša, po pravilu najsigurnija, podbacila, dosta smo zadovoljni prethodnom godinom, iako smo troškove premještanja morali podnositi, ističe Merćep.
Svoje pčele već je spremio za zimu. Kaže da je od lipe, praktično do zazimiljavanja, bila totalna suša i period nestašice, ali da je krajem avgusta imao dobru polenovu pašu pa je uspio pčele kvalitetno spremiti za zimu.
– Pčelari obično kažu da je pčelama sada potreban mir. Savjetovao bih kolegama koji to još nisu da tretiraju pčele protiv “varo” za šta je najbolje vrijeme kada je maglovito i relativno hladno, pojašnjava Merćep.
Duga tradicija u ovom poslu donijela im je odane kupce koji kilogram mleda plaćaju oko 20 KM.
– Pčelarstvo je zadnjih godina u zamahu tako da je više meda na tržištu a stanovništva je sve manje, tako da je plasman na tržište teži. Nadamo se da će dolaskom hladnijeg vremena doći do veće potražnje. Našim sugrađanima moramo reći da treba da med kupuju direktno kod proizvođača meda, kod kolega, jer je to najbolji med, otkriva derventski pčelar.
Najveće količine proizvedenog meda proda “na veliko”.
– Proizvođači u Sloveniji baziraju budžet i svu prodaju meda na kućnom pragu, ali imaju veliku pomoć institucija. Grad Derventa i nadležno ministarstvo podstiču medare sa po 6 KG po društvu, dok u Brčkom taj podsticaj iznosi 30, a u Kantonu Sarajevo 25 KM. Nama treba podsticaj da se širi proizvodnja. Ono što ja dobijem pokriva iznose za penziono i zdravstveno osiguranje, tako da bi bilo dobro da se više ulaže u proizvodnju, jer bi se ljudi više bavili profesionalnim pčelarstvom, ističe Merćep.
Nada se da će se provesti ideja da se profesionalni pčelari i komercijalna gazdinstva “odvojiti” od pomenutih podsticaja i da će se tako stvoriti mogućnost za ozbiljnije ulaganje u podsticanje pčelarstva.
Uprkos svim izazovima, Merćep planira da poveća broj društava za trećinu, s obzirom da ima veliku podršku sada već stasale djece.
Slobodan Živanić
Najbolje bi bilo da grad i nadležno ministarstvo navedenom gospodinu refundiraju sve troškove na godišnjem nivou, a da prihod od prodanog meda i ostalih proizvoda, rojeva, matica itd. od 200+ košnica bude čist prihod. Čak i porez da plati grad i nadležno ministarstvo.
Podsticaji trebaju biti za male pčelare, početnike, da mogu razviti svoju proizvodnju.
Pusti ti Mercepa na miru,covjek je vrijedan i treba mu dati.