Siniša Asentić poručio stihovima: Nacionalizam je zlo!

Stihovi Siniše Asentića koji su izazvali dosta pažnje na društvenim mrežama, dobili su i svoj nastavak.

“Već neko vrijeme, kroz šalu, pisao sam nekoliko pjesama o svojim kolegama i prijateljima za njih, pa sam tada došao na ideju da napišem nešto ozbiljno, nešto sto danas muči većinu normalnih ljudi iz našeg okruženja. Jednostavno, jako mi je dosadilo što se ljudi toliko mrze, jer smatram da smo mi svi isti. U svakoj naciji postoje nacionalisti i ljudi koji misle zlo, daleko od toga. Za pjesmu mi je trebalo oko pola sata da ju sastavim, a htio sam poručiti svima: u životu trebamo da pazimo jedni na druge, pogotovo ako smo u bližem srodstvu, sve više i više je onih koji se svađaju sa svojim najbližim zbog neke gluposti. Tako nas je zadesio i rat koji nikome nista dobro nije donio, prvo smo počeli mrziti druge, pa bližnje, pa onda i sami sebe”, rekao je Asentić.

U mislima svojim, stih za stihom vežem,
Pa odlučih opet, pjesmu da povežem,
Vezaću je opet, za Derventu grad,
Pa čitajte mili moji, ovu pjesmu sad,
Gledajući oko sebe, gradom kad se šećem,
Nasmijana lica, sve češće ja srećem,
Pa se onda ja za pitah, šta ih to veseli,
Ono mala dječica, lijepi ko anđeli,
Jedno s’ drugim oni, igrati se znaju,
Ponosni su što su skupa, pa se upoznaju,
Ja sam Alen, ja sam Marko, a ja sam vam Ivan
Pa zagrle jedan drugog, to je prizor divan,
Nacionaloizam šta je, oni to ne znaju,
Ali sreću jedan drugom, umiju da daju,
Kad ih vidiš mili Bože, ljepota je to,
Da im u životu samo, prepreka je blato,
Bogat tada ne poznaje, siromašog sina,
Tada svako dijete, samo ljubav ima, 
Gledajući kako, družiti se vole,
Zanemare čak i tada, koljena kad bole,
Padaju po redu, koljena ogrebu,
Jedan drugom da pomognu, osjete potrebu,
Kad bi tako bilo, isto sa ljudima, 
Širili bi samo ljubav, jedni ka drugima,
Derventa je uvijek bila, poznata po tome, 
Da mi mržnju ne širišmo, jedan ka drugome,
Nego komšiju za ruku, u grad da se šeće,
Nema on da želi reći, da sa tobom neće,
Nego srećan krene, uzdignute glave,
Jedan prema drugom, razliku ne prave,
Želim opet dragi moji, pažnju da vam skrenem,
Pa za robnu kuću, sve da opomenem,
Ko to ljudi moji koči, da se ona sredi,
Ko se boji da će ona, najviše da vrijedi,
Pa I hoće zašto ne bi, u centru je samom,
To se bave oni jaki, nekom zavrzlamom,
Prepali se da im koji, fening ne usfali,
Kako je to prije bilo, svi su oni znali,
Na svakoj je razglednici, bila njena slika, 
Pa bila je svima, I ponos I dika,
Opet ću vam naglasiti, nek vam bude jasno, 
Desiće se nesreća, pa će biti kasno,
Na glavu će nekom, nešto s’ nje da padne,
Ko će onda kome, da ublaži rane,
Ali evo ja se nadam, da će bolje biti,
Da se za nju bitka, neće izgubiti,
Hvala svima dragi moji, što me podržašte,
I da pjesme ove nisu, plod moje mašte,
Želim svima ja da kažem, da vas mnogo volim,
Pa se opet ja za jedno, samo Bogu molim,
Ljubav, zdravlje i sreću nek vam da Bog,
Čuvajte kraj sebe, bližnjeg brata svog,
I opet ću vama reći, vi sudite svojoj sreći,
S’ nekim ako si u svađi, pomirenje ti iznađi,
Prvi korak ti napravi, pa zagrljaj pruži pravi,
Neka vama svi zavide, što vam u životu ide,
LJUBAV,SREĆU I POŠTENJE, VI PRUŽITE POMIRENJE,
AKO ŽELE NEK PRIHVATE, VAŠU LJUBAV ŠTO IM DATE!!

Prvi dio pjesme pročitajte OVDJE.

B. N. – Derventa Cafe