У Центру за културу вечерас је представљен Атлас злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата и 1992. године, симболично, на датум када су 1992. године здружене хрватско-муслиманске снаге на том мјесту формирале логор за Србе.
Своју промоцију ово важно дјело имало је на Бањалучком и Београдском сајму књига, а потом и у више локалних заједница, све са циљем да на најбољи начин његујемо културу памћена догађаја из Одбрамбено-отаџбинског рата, каже Виктор Нуждић, директор Републичког центра за истраживање ратних злочина, иницијатора овог пројекта.
– Планирамо да Атлас промовишемо у свим мјестима која су обрађена у овом дјелу, и то на симболичне датуме који су везани за те општине. Обрадили смо 76 стратишта у којима су почињени злочини над Србима током 1992. године, а први том садржи око 1.300 страница. Наредне године планирамо издати дио који ће обухватити 1993. и 1994, а потом и злочине из 1995. године, истакао је Нуждић, додајући да је наредни планирани пројекат везан за мапирање логора.
То значи да би се у наредном периоду могли евидентирати и злочини почињени у логорима Рабић, Дом ЈНА, Пољари и Силос у Пољу, док је у вечерас представљеном дјелу акценат стављен на микролокације, попут Костреша и Чардака.
Активни сарадник у настанку овог изузетно важног дјела било је Удружење ратних заробљеника града Дервента.
– Догађаји описани у Атласу настали су по свједочењу наших чланова логораша. Нама се историја поновила јер су неки простори кориштени као логори и у Другом свјетском рату. Ми који смо преживјели ратно заробљеништво смо још и срећни, јер су многи побијени или су преживјели страшне тортуре, рекао је овом приликом предсједник овог удружења Драго Кнежевић.
Шеф Одсијека за борачко-инвалидску заштиту Станиша Микреревић је нагласио да се ради о капиталном дјелу које говори о злочинима над Србима у Дервенти и читавој Републици Српској.
– Атлас показује колика је била размјера страдања Срба и веома је важан, јер све оно што није записано временом изблиједи. Ово дјело ће остати нашим генерацијама које долазе и млађи ће моћи да знају шта се дешавало. То је прилика и да научимо, а и да јасно кажемо да можемо и даље да живимо једни поред других, истакао је Микеревић, додајући да је вечерашњом промоцијом започео низ активности на обиљежавању злочина на Чардаку.
У „Атласу злочина“ тако се, између осталог, наводи да су злочини над Србима у Дервенти почели још у марту 1992. године, кад су хрватске снаге прешле реку Саву и ушле на територију те општине.
Већ 4. априла нападнуто је српско село Костреш, удаљено пет километара од Дервенте. Један број мјештана тог села одмах је убијен, дио је протјеран, а остали су одведени у логоре у Дервенти.
Након што је Војска Републике Српске пробојем коридора ослободила Дервенту, широм општине пронађене су масовне гробнице у које су хрватски „бојовници“ бацали убијене српске цивиле.
У Кострешу је пронађена масовна гробница са тијелима 11 убијених српских цивила, а убијани су углавном жене и старци.
Међу жртвама пронађено је седам жена и четири мушкарца, а најстарија жртва, Анђа Стринић, имала је 74 године. Такође, хрватске снаге у Кострешу су минирале и уништиле православну цркву.
За пет дана Милановићеви „јунаци“ у Чардаку су убили 38 српских цивила, међу којима је било жена и дјеце. Најстарија жртва, Ранко Ђураш, имао је 70 година, док је најмлађи убијени, Горан Живковић, имао само 15 година.
У логоре у Дервенти одведено је 46 Срба из Чардака, од којих су тамо многи мучени и убијани на најзверскији начин.
У Чардаку је, такође, пронађена масовна гробница са телима 19 убијених српских цивила, чија су тијела набацана једна на друге. Убијене су и читаве породице Живковић и Зорић из села Гаковац.
Дервента Кафе
