Објекат данашњег Центра за културу ове године прославља 45. рођендан, а тим поводом је одржан и концерт бањалучких умјетника – виолинисткиње Наталије Тодоровић и пијанисте Владе Данића.
Уназад 45 година, ова зграда је мјесто на којем су се одржале небројене културне манифестације, свечане академије, концерти, предавања, пројекције, приредбе, изложбе и друге манифестације.
Градња модерног објекта, којег је пројектовао проф. др Иван Штраус из Сарајева и предузеће „Архитект“, започета је 1974. године, а његова првобитна намјена била је простор за културне активности војника.
Зграда изграђена у комбинацији бетона и стакла своја врата за посјетиоце отворила је октобра 1978. године када су окончани радови повјерени дервентском предузећу ГП „Рад“.
Бурна историја здања
Као објекат Дома Југословенске народне армије функционисао је до 9. априла 1992. године и почетка рата, а у једном периоду, до 3. јула 1993. године био је логор јединица Хрватског вијећа одбране у које су смјештали углавном Србе.
Од ослобођења Дервенте, које је ускоро услиједило од постаје Дом Војске Републике Српске, све до 1997. године. Касније, до 2007. године дјелује као Клуб ВРС, а 5. јула те године одлуком Владе постаје власништво тадашње општине Дервента. Од 3. октобра 2009. године постаје ЈУ Центар за културу.
Мало је познато да се комплекс састоји од објекта А и објекта Б, каже садашњи директор Јеленко Живковић.
– Објекат А чине учионице, читаоница, библиотека и холови, а објекат Б велику и малу салу, са техничким блоком, те ресторан, атомско склониште и парк површину. Од 2015. године овдје се налази котловница снаге једног мегавата која грије око 6.000 квадрата простора наше зграде, Градске управе и Народне библиотеке, каже Живковић.
Статистике кажу да је за 45 година постојања ове установе организовано је преко 8.000 активности, те угошћено више од милион и по посјетилаца, глумаца, сликара, пјесника, пјевача, умјетника свих грана умјетности, али и политичара и представника других локалних заједница и земаља.
Упркос ратном страдању, до оживљавања културног живота дошло је већ 1997. године, када је почело уређење објекта и покретања концертног и позоришног живота.
– Након што је био логор, постао је центар збивања културе, а међу првим културним догађајима је била изложба посвећена траговима који су остали иза рата. Касније су приређени концерти Драгане Мирковић и Сњежане Бабић, а 1999. године и Великог оркестра РТС, те концерта Филхармоније РС поводом Дана општине. У установи су гостовали Браћа Теофиловић, Милош Бојанића, „Легенде“, Дарко Рундек, „Црвена јабука“ и многи други, подсјетио је Живковић, додајући да је установа за пројекте у области културе добила признање “Капетан Миша Анастасијевић”.
Он је истакао да ће се кроз дјеловање установе и даље наставити његовање и развој културе и традције, што је и основни задатак Центра.
Центар за културу одиграо је важну улогу на политичкој сцени Републике Српске
Јавне трибине, округли столови политичких партија и слични догађаји су се одвијали и прије стављања у функцију након рата, па је тако 1996. године овдје је боравио предсједник Српске Радован Караџић.
Многе важне ствари за Српску су се одвијале управо у нашем Центру за културу, који се нашао у важној улози током 1997. и 1998. године када је владала велика политичка криза.
– Тада смо угостили и предсједницу Српске Биљану Плавшић, која је овдје организовала велики митинг, а и Влада РС, за вријеме мандата Гојка Кличковића, је двапут засједала у овом објекту. Осим тога, у посјети су боравили предсједници Српске, Србије, чланови предсједништва БиХ или у оквиру политичких партија или самостално, као и високи представник Валентин Инцко. Ова пракса је настављена и данас, па су гости били сви досадашњи предсједници Републике Српске, па чак и предсједник Србије Александар Вучић, додуше тада као предсједник странке, прича Живковић.
Ратна страдања
Објекат је у рату 1992. године претрпио знатна оштећења, јер је погођен са неколико директних погодака артиљеријског оруђа, а према процјени комисије, штета је износила више од 810.000 тадашњих њемачких марака. У потпуности је саниран 2009. године.
Грандиозан комплекс красе и биљке
Двориште ове установе, која се у центру града и пружа на површини од око 3.500 метара квадратних, обухватајући око 1.000 квадратних метара основног објекта и готово 2.500 дворишта, краси око 50 врста биљака од којих су неке посађене још при изгради објекта, као и стабло липе, старо око 150 година, које је посађено још у вријеме Аустроугарске.
Дервента Кафе
