У дервентском Центру за културу вечерас је представљена књига „Српска народна ношња дервентског краја”, плод осмогодишњег рада аутора Дамира Кљајића и Сандре Кљајић.
Књига је настала са циљем да на једном мјесту скупи писане податке и велики број фотографија које смо успјели прикупити, али ми не дајемо коначан суд о томе како је српска народна ношња овог краја изгледала, јер је за то потребно још доста истраживања, појаснио је Дамир Кљајић.
– Након двије изложбе на ову тему 2015. године, увидио сам да је српска народна ношња неистражена, те да је потребно сакупити податке и фотографије. За ношњу је је карактеристично да је најљепша и најраскошнија била у периоду пред Први свјетски рата и пар година након рата, а да је након Другог свјетског рата постепено престајала да се носи, навео је Кљајић
Књига има 288 страница на којима се налази више од стотину до сада необјављених фотографија које чувају мјештани дервентских села, међу којима су и неке старије од 100 година.
– Било је потребно пуно енергије и труда да би се дошло до фотографија и посебно да би се идентификовали људи који се на њима налазе. Најстарија таква фотографија потиче из 1907. године и на њој се налази породица Сивчевић из Детлака, открива Кљајић.
Прикупили смо документа и свједочанства тако да је даље на етнолозима да они на основу ових фактографских података дефинишу сличности и разлике између ношња по различитим селима и областима, истичу аутори.
Рецензенти дјела су су Свјетлана Бајић из Сарајева и Слободан Наградић из Бање Луке, који је и говорио о књизи овом приликом.
– Књига је значајна јер о овој теми није писано око 50 година, а и тада се говорило првенствено о начину израде ношњи, дакле технолошком, а не етнографском аспекту. Аутори су успјели да сажму све о народној ношњи, али и одређеним обредима везаним за народну ношњи и на неки начин говори о начину живота српског народа на овим просторима. Вишегодишњи труд је резултирао значајним дјелом, констатовао је Наградић.
Иначе, издавачи књиге су Истраживачки центар „Искон“ из Бање Луке и ЈУ „Туристичка организација града Дервента“.
Издавање књиге финансијски су помогли Министарство културе Србије и Град Дервента, као и ЈУ „Туристичка организација града Дервента“ и ЈУ Народна библиотека „Бранко Радичевић“.
Дервента Кафе
