– Кроз своје досадашње школовање схватио сам да не треба узалудно трошити своје вријеме и занемарити таленте које има свако од нас, јер то неминовно доводи до кајања за пропуштеним временом и приликама. Зато бих поручио млађим генерацијама један цитат из Библије који ову поруку најбоље приказује: „Од свакога коме је много дано, много ће се и тражити“ – Лука 12:48, каже Вук Врањеш, ученик 33. генерације СШЦ „Михајло Пупин“.
Вук је од почетка свог образовања гајио љубав према усвајању знања, али и према труду и марљивом раду, тако да успјех није изостао – поносни је „власник“ диплома „Вук Караџић“ и у основном и у средњошколском образовању.
– На почетку морам споменути оне који су ми пренијели прва знања, прије свега учитељицу Славицу Сремчевић, која је у мени пробудила љубав према знању и научила ме да се рад и труд увијек исплате. У предметној настави су се моја интересовања само ширила, па сам ишао на такмичења из географије, српског и енглеског језика, физике и информатике. Учествовао сам на републичким такмичењима из енглеског језика и информатике, присјећа се Вук основношколских дана.
Кад је у СШЦ „Михајло Пупин“ уведен рачунарско-информатички смјер гимназије, нисам се уопште премишљао коју средњу школу да упишем, истиче. Позната као одлична „подлога“ за уписивање студија, план и програм овог смјера омогућио је Вуку и да добије шира знања из бројних области, али и да додатно упозна рачунаре и програмирање, његову велику љубав.
– Могу рећи да се уопште нисам покајао, да ми је средња школа помогла да се дефинитивно одлучим чиме желим да се бавим у животу, а и да изградим своју личност. Професори у гимназији остаће ми у сјећању због посебног приступа у преносу знања, који је мјешавина ауторитета и пријатељства. С тим у вези, надам се да сам оправдао њихова очекивања. Такође ће ми у сјећању остати и моје одјељење ИВБ у којем је свако на свој начин допринио да будемо најбољи у школи. Помагали смо једни другима и наступали као тим, сумира своје средњошколске утиске будући информатичар.
Жеља за знањем довела га је и на додатне едукације и кампове попут Школе математике за рад са надареним ученицима и Школе програмирања, које је организовало Удружење математичара Босне и Херцеговине. Наравно, таленат, жеља за усавршавањем и труд били су идеална комбинација која је Вуку омогућила не само наступ него и одличне резултате на такмичењима из различитих предмета, прије свега физике, његове још једне љубави.
– Сматрам да су такмичења добра прилика да провјерите гдје се налазите у односу на друге, као и да упознате нове пријатеље који имају иста интересовања као и ви. Од бих издвојио учешће на републичким такмичењима из физике и информатике у 3. разреду, а ове школске године и 2. мјесто на регионалном такмичењу из математике, те 1.мјесто на регионалном и 4.мјесто на републичком такмичењу из физике. То ми је омогућило пласман и учешће на БиХ олимпијади физичара за 2023. годину, каже млади Дервенћанин, додајући да је кроз сва такмичења добио велику подршку управе школе, професора, другова и породице.
Гимназија захтјева доста рада и учења, а ако желите бити и ученик генерације као што је то била Вукова жеља, остаје врло мало слободног времена. Ипак, као и његови вршњаци у слободно вријеме воли да слуша музику-највише страни хард роцк, пунк и грунге, свира гитару, гледа филмове и серије, чита књиге, те да се дружи са пријатељима и иде у теретану, јер ни физичко здравље се не смије запоставити.
– Омиљена серија ми је Breaking bad, а филм Interstellar, док ми је омиљена књига Велика очекивања од Чарлса Дикенса. Такође, волим да путујем и упознајем друге земље и културе, и до сада највећи утисак на мене су оставили градови Барселона и Фиренца, античке грађевине Египта и православни дух Грчке, каже Вук.
Амбиција му не недостаје. Прва жеља му је да упише и заврши неки од програмерских смјерова, прије свих софтверско инжењерство и информационе технологије, на Факултету техничких наука у Новом Саду, те да настави даље образовање и усавршавање, а потајна жеља му је да то буде повезано са физиком.
Дервента Кафе
