Млада професорица историје Бранкица Симић, између осталог, посебно воли да изучава локалну историју, а за портал Дервента Кафе је припремила један хронолошки приказ околности изградње Старе цркве у Српској вароши, од када постоји и Дервентски вашар, те свеокупних историјских прилика у том временском периоду.
С традицијом дугом 172 године Дервентски вашар је најстарија манифестација у Републици Српској. Наведена манифестација, као и њена историја, има свој зачетак у периоду владавине Турака на овим просторима.
Територија Босне и Херцеговине није била у могућности да се одупре Османском царству, које је у том периоду било у успону, тако да ће до 1463. године готово цијела Босна бити под турском влашћу. Херцеговина ће се одрђжати још један период, до краја 1481. године, када ће пасти под турску власт.
Оно што је сачувано у ријетким записима, књигама и народном памћењу довољно говори о једном тегобном и дугом процесу у коме се водила тешка борба хришћанског живља за опстанак.
Велику улогу у овом периоду, и прије и послије доласка турске власти, одиграла је Српска православна црква. Она је будно штитила своје вјернике, покушавајући на тај начин да очува свијест српског народа о његовој припадности, вери, култури и традицији. Према предању, на овом подручју прије доласка Османлија постојао је православни манастир са каменом црквом подигнут као задужбина краља Стефана Драгутина (1282—1314). Турци су овај манастир, када су дошли у ове крајеве, око 1458. године срушили.
О обновљеном манастиру, који ће такође бити срушен, свједочи и извјештај првог француског генералног конзула у Травнику Пјера Давида, који га заједно са колегом де Фосеом, спомиње у њиховом путопису кроз Босну 1807. године. Из овог путописа можемо сазнати да је у Босни и Херцеговини, за вријеме њиховог путовања, било укупно 14 српских манастира, од којих 12 у Херцеговини и само 2 у Босни. Један је био у Бањалуци и један у Дервенти. Постојала је и дрвена црква са звоником и гробљем на брду Ћелар.
У овој цркви свештеник је био Јовица Илић, који је у марту 1834. године дигао буну у цијелој Посавини против османске власти. Ова буна позната је као поп – Јовичина буна. Буна је настала као отпор турским властима које су чиниле велике неправде, насиља и наметала неиздрживе порезе православном становништву. Буна је у крви угушена, а поп Јовица је, како се негдје наводи, побјегао у бурету низ Саву у Србију. Турци су срушили и ову цркву као одмазду за побуну и поп – Јовичину буну.
Старе цркве и богомоље су уништене пошто су Турци освојили читаву Босну, а онда хришћанима дуго времена нису дозвољавали да граде нове вјерске објекте. Тек када се Турско царство нашло у кризи и када се озбиљно затресао темељ Турске империје, власт у Цариграду је покушала да учврсти државу низом нових мјера и реформи. Једна од њих се односила и на попуштање стега и прављење уступака хришћанским поданицима.
Тако је султан Абдул Меџид I потписао 1851. године ферман којим се дозвољава православним Србима да у Дервенти саграде своју цркву. Абдул Меџид је био султан Турског царства у периоду од 1839 -1861. године. Био је велики присталица реформи и реорганизације Царства, сматрајући да само на такав начин једно велико царство попут Турског може опстати.
У Дервенти је, и поред бурних протеста домаћих муслимана, 1855. године стављен крст на кров православне цркве „Успења Пресвете Богородице“ у Српској вароши.
Ипак, није било све тако идеално. Црква није могла да се изгради у ужем подручју града, него само на прилазима граду. Црква није смјела да има звоник, јер звоно није смјело да се чује у граду гдје мујезин позива муслимане на молитву. Верници су и такву цркву једва дочекали, па су, 28. августа 1855. године, на Велику Госпојину, масовно присуствовали освећену цркве, а затим приредили велико народно славље.
Од ове православне забаве под окриљем нове цркве настао је, временом, Великогоспојински вашар који се, уз повремене прекиде због ратова, одржао до данашњих дана.
Босна ће под турском влашћу остати до 1878. године. Нажалост, она ће из руке једног окупатора прећи у руке другом окупатору. Турци су поражени, а договором великих сила Аустроугарска монархија ће преузети управу Босном и Херцеговином до 1918. За вријеме aустроугарске владавине, вашар је премјештен на другу страну Укрине (Сајмиште). И дан данас вашар је ту, а с временом је добио и привредни карактер. Широк спектар понуде из разних области привлачи велики број људи из региона.
Црква Успења Пресвете Богородице служила је својој намени све до рата 1992. године, када су је до темеља порушиле хрватско- муслиманске јединице. Треба напоменути да се Дервентски вашар већ двије године налази на Листи нематеријалне културне баштине Републике Српске, а у току је припрема кандидатуре, како би се манифестације са оваквом традицијом од 172 године, нашла и на листи УНЕСКА.
О аутору
Бранкица Симић је рођена 12. јуна 1992. године у Бањалуци. Основну школу, као и „Гимназију са техничким школама“ завршила је у Дервенти.
Након тога се опредељује се и уписује историју на Филозофском факултету у Новом Саду. После завршених основних студија у Новом Саду, одлучује се на повратак у родни град, гдје живи и ради. Запослена је као наставник историје у ЈУ ОШ „Никола Тесла“ у Дервенти.
У тежњи да унаприједи знања планира уписати мастер студије из области савремене историје. Члан је „Клуба историчара Посавина“, а својим знањем, скромним искуством и марљивим радом настоји учествовати у промоцији историје, културе и традиције свог краја. Тиме уједно учествује у развоју и промоцији локалне заједнице.
У слободно вријеме воли да чита књиге, изучава историјске изворе прошлости, нарочито локалне историје.
Бранкица Симић за Дервента Кафе
