Истраживачки центар „Искон“ и Јавна установа „Туристичка организација града Дервента“ данас су у Народној библиотеци „Бранко Радичевић“ представили књигу „Календеровачки масни сир“.
У књизи аутора Дамира Кљајића, која је резултат истраживања које траје од 2017. године, описани су, уз бројне фотографије, почеци производње сира у Земљорадничкој задрузи у Календеровцима, производња сира у сеоским домаћинствима, интересантне приче о произвођачима сира, те сам процес производње уз објашњена географскг поријекла сира.
– Још као директор Туристичке организације сам примијетио да нема пуно информација о Календеровачком сиру, тако да сам одлучио да кренем у прикупљање података. Током ове године добили смо подршку удружења „Топар“ за објављивање књиге, након чега су прикупљена и додатни подаци и тако је настала књига од 96 страница, каже аутор Дамир Кљајић.
Рецептура сира је доста проста, напомиње, уз одређене разлике које се огледају у томе да неки произвођачи оставе млијеко послије муже да одстоји, док други га одмах прокувавају, поједини га мијешају док се загријава, а други не, неки скидају кајмак да би био мање мастан, а све те специфичности ће се морати уједначити ако би овај производ био брендиран и заштићено му географско поријекло.
– То је масни, крављи сир назван по дервентском селу Српски (Горњи) Календеровци, а 1952. године у Земљорадничкој задрузи је почела његова производња. Данас нема живих свједока који су то радили, тако да није сачувана тадашња рецептура, па не знамо ни да ли је то рецептура неког традиционалног сира или је осмишљена оригинално. И данас дан мјештани називају га „сирац“ што је назив и за традиционални сир Босанске Крајине, такод да мислим да је Календеровачки сир проистекао из традиционалног „сирца“, наводи Кљајић.
Поред „Искона“, један од издавача је и Туристичка организација Дервента.
– Резултат истраживања је једна предивна књига која говори о једном гастрономској знаменитости Дервенте. Радићемо на томе да се сир брендира, иако је отежавајућа околност број његових произвођача, али је могућа географска заштита поријекла, каже директорица ТО Биљана Теофиловић.
Књига је настали у оквиру пројекта „Допринос мрежа организација цивилног друштва унапређењу културног наслијеђа у БиХ“, који финансира Европска унија.
Дервента Кафе
