Туристичка организација Дервенте и Истраживачки центар „Искон“ из Бањалуке вечерас су у Народној библиотеци „Бранко Радичевић“ организовали промоцију књиге „Ћелар старо православно гробље и црквиште“ аутора Дамира Кљајића.
Истражвање археолошког локоалитета „Ћелар“ започело је 2011. године од када постоји и идеја да се напише књига, а све до 2021. године сам сакупљао литературу, истакао је Кљајић, додајући да су значајан допринос дали свештеник Жељко Божић и мјештанин Славен Кузмановић, који је провео неколико акција уређења локалитета.
– Прошле године, са благословом владике Фотија, књига је написана и објављена. Локалитет је већ крајем 19. вијека истражен и остављене су прве забиљешке, а потом и крајем 70-их година прошлог вијека. Из тог периода су сачуване и фотографије, али нисмо успјели доћи до забиљешки. Све у свему, ријеч је о српском православном гробљу у којем су се сахрањивали православци из Дервенте, на периферији града због забране тадашњух турских власти. Претпостављамо да је гробље настало у другој половини 18. вијека и које је своју сврху имало до изградње Старе цркве у Српској вароши, истиче Кљајић.
Већ код првог истраживања 2011. године археолози Бојан Вујиновић и Милан Ђурђевић из Градишке су пронашли темеље цркве, на шта и сам назив локалитета Ћелар упућује – постојање дрвене цркве „ћелије“.
– Истраживање је наставио 2021. године археолог Александар Јашаревић, тада је чишћен локалитет и скидан површински слој земље. Било је потребно је да се укључе све дервентске установе и Завод за заштиту споменика да се локалитет истражи, да се споменици сачувају и санирају, а сада је све то највише на Туристичкој организацији. Пронађено је 6 споменика са читким натписима, што је велика вриједност, истиче.
Протонамјесник при манастиру у Доњем Детлаку Жељко Божић је рекао да је са Кљајићем истраживао натписе на споменицима у околини Дервенте које је резуртирало важним сазнањима, од којих се нека налазе и у књизи.
– Ћелар је важан локалитет јер је гробље једна од највећих светиња и свједоци смо да се иста уништавају тамо гдје нас више нема. Зато требамо да их заштитимо и сачувамо јер је то важно историјско наслијеђе, како због натписа, тако и због људи који тамо почивају, навео је Божић.
Овај локалитет се налази у насељу Костур, а мјесто на коме се налазе остаци старог православног гробља, познато и је по томе што је ту службовао поп Јовица Илић, који 1834. године подиже буну против Турака (поп Јовичина буна).
Дервента Кафе
