Одлука о оснивању Војске Републике Српске једна је од најважнијих историјских одлука за српски народ, поручено је на данашњем обиљежавању Дана Војске Републике Српске (12. мај) и Дана 27. Моторизоване бригаде у Дервенти.
Одлука о оснивању Војске Републике Српске, уз одлуку о оснивању Републике Српске, једна је од најважнијих одлука у новијој историји српског народа, рекао је предсједник Борачке организације Чедо Вујичић.
– Припадници 27. мтбр су дали несумљиво велики доприност токм Одбрамбено-отаџбинског рата, рата који је дио укупне борбе који су Срби морали пружити да би опстали и преживјели. И данас се воде велике битке за самостало и институционално организовање народа, негдје као оружани сукоби, а негдје као политичка борба. Због тога је Република Српска велика побједа српског народа с ове стране Дрине јер нам је дала државу и слободу, иако је цијена била висока, навео је Вујичић.
Он је подсјетио да је животе изгубило 35.000 жртава, међу којима је 608 припадника ВРС из Дервенте.
– Њих ни у једном окупљању не смијемо заборавити. Ратни вихор је оставио тешке посљедице у Дервенти, али је због тога Дервента српски град у Републици Српској, и свих оних који се овдје осјећају пријатно, нагласио је Вујичић.
Генерал Љубомир Обрадовић, некадашњи начелник штаба 27. бригаде, рекао је да је ова формација попуњена материјалним средствима и људством из Дервенте, Брда, Прњавора и Бањалуке.
– Окупацијом Посавине, која је насељена Србима, створен је фронт на линији од Трстенаца, преко Касарне, Дебеле и Каурске обале, Којића брда и села Мишинци до Чолиног брда. Овај распоред дервентских бригада послужио је као основица за увођење снага за пробој Коридора, који је тада и данас значио живот. 27. мтбр и Осињска бригада су учествовале у ослобађању Дервенте и Брода, а протјеривање јединица ХВО-а завршено је 7. октовра 1992, године изласком на ријеку Саву, подсјетио је генерал Обрадовић, додајући да је 27. мтбр учествовала и у борбама у Градачцу, Скеланима, Возућој, Милићима, Власеници, Жепчу, Маглају и другим мјестима.
Градоначелник Милорад Симић је рекао да се припадници дервентских бригада могу поносити јер нису починиле злочине.
– Тада смо били једно у одбрани, нисмо знали за политике, и сигуран сам да би то опет било тако ако не дај Боже затреба. Прошао сам велики дио Републике Српске и чуо само лијепе ствари о Дервенти и када је била у питању одбрана током рата, али и о напретку и развоју у послератном периоду, јер смо у врху Српске када је у питању велики број параметара. Није никад довољно, циљеви су нам свима исти, иако се путеви разликују, а њих требамо ускладити за добро Дервенте и Републике Српске, поручио је Симић, истичући да је и овај скуп прилика да се сјетимо свих оних који су дали своје животе и изградили темеље у оно у шта се кунемо.
Поводом обиљежавања овог датума служен је парастос и положени вијенци испред Централног спомен-обиљежја погинулим борацима Војске Српске, уз надахнуте бесједе и стихове које је говорио глумац Горан Јокић.
Вијенце поред спомен-обиљежја положили су градоначелник Дервенте Милорад Симић, те делегације Скупштине града Дервента, Борачке организације Дервента и Борачке организације Републике Српске, као и Полицијске станице Дервента, удружења грађана “Ветерани Републике Српске”, локалних организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, Борачке организације Прњавора и СУБНОР-а, те представници политичких странака.
О ратном путу дервентских бригада
На почетку ратних догађаја 327. моторизована бригада била је једна од највећих јединица у Првом крајишком корпусу Војске Републике Српске. Формирана је у мају 1992. године, а на почетку ратног пута имала је око двије хиљаде војника и старјешина. Кроз бригаду је, током четири ратне године, прошло око пет хиљада бораца, а припадници су били углавном са подручја општина Дервента, Брод и Прњавор, али је било и бораца и из још десетак општина у Републици Српској. У саставу 327. бригаде дјеловала је и самостална чета „Меша Селимовић“, састављена од припадника бошњачког народа.
Мобилизација бригаде, која је прије оснивања Војске Републике Српске, дјеловала у саставу 17. корпуса ЈНА, обављена је 5. октобра 1991. године, а прве ратне операције изводи крајем марта 1992. године. Највећи допринос током рата 327. бригада дала је у операцијама за ослобађање окупираних дијелова Посавине, ослобађању коридора, затим одбрани српског народа на подручју Теслића и Власенице, као и на многим другим мјестима гдје је Србима био угрожен опстанак. Током четири ратне године 438 бораца ове бригаде изгубило је животе и скоро сваки други припадник је рањен, а бригада је одликована орденом Карађорђеве звијезде.
Осињска бригада формирана је 9. фебруара 1992. године, као Осињски партизански одред, у чијем саставу су на почетку били борци са подручја Осињско-Сочаничког краја и околних села. Ова села, на почетку су, и хранила и облачила бригаду, односно осигуравала потпуно позадинско обезбјеђење. Одред је у бригаду преорганизован у мају 1992. године и по формацији је имао два батаљона са позадинским јединицама.
Борци ове бригаде упорно су, све до 12. јуна, бранили српска села на линији Каурска обала – Тешића баре – Томасово брдо – Кнежевићи – Малојчани – Цер – Чолино брдо –Торине.
А онда су кренули у офанзивне акције и, заједно са осталим јединицама, уз 27. бригаду, Осињска бригада има пресудну улогу у ослобађању Дервенте, а у садејству са другим јединицама играју врло важну улогу и у ослобађању Брода. Након избијања на ријеку Саву припадници осињске бригаде ангажовани су на добојском ратишту, а бригада је расформирана и интегрисана у 27. бригаду 1. марта 1994. године. Погинула су 104 борца, од чега 4 официра и 5 подофицира, а више од 600 бораца је рањено.Осињска бригада је 30. маја 1996. године одликована медаљом Петра Мркоњића.
Дервента Кафе
