Признање за најбољег студента за мене представља награду за досадашњи труд и рад, али и мотивацију за даље усавршавање, каже Дервенћанка Тамара Бећаревић, након свечане церемоније на којој јој је проф. др Радован Гаjанин уручио златну значку Економског факултета Универзитета у Бањој Луци.
Ово признање је доказ да се труд и рад исплате, те да уз залагање и посвећеност успјех не може изостати. Надам се да ће то мотивисати и друге ученике и студенте да вјерују у себе, те да буду најбољи у ономе за шта су се опредијелили, истиче наша млада суграђанка.
– Од почетка школовања сам посвећена учењу и у томе сам уживала. Нисам учење сматрала „мучењем“, него приликом за лични раст и развој. Није увијек било лако, иза ове награде је много непроспаваних ноћи и пропуштених дружења. Међутим, добри резултати и успјех су ме увијек мотивисали. Сањајте велике ствари, јер оне имају моћ да покрену људско срце, каже Тамара, сад већ дипломирана економисткиња која се поноси и својом Вуковом дипломом, заслуженом за само највише оцјене током основношколског образовања.
Скромно признаје да тада није могла ни замислити да ће неколико година послије бити носилац златне значке Универзитета.
– Цјелокупно школовање је за мене прелијепо искуство. Поред знања које сам стекла, а које сматрам највећим имањем, стекла сам и пријатеље за цијели живот. Упознала сам дивне учитеље, наставнике и професоре који су ми поред академског знања пренијели и оно животно, које је веома важно. Такође, научила сам да никад не одустајем, да су и грешке и препреке саставни дио живота, али да је уз добру вољу све могуће савладати, сумира Тамара једну значајну животну етапу.
Ипак, иза овог признања је 17 година Тамариног марљивог рада и труда.
– Било је тренутака када сам се питала да ли је све то вриједно, али никада нисам помишљала да одустанем. Основу већина прича о успјеху чини снага воље. Ја сам имала и неизмјерну подршку своје породице, која је увијек вјеровала у мене и на томе сам им захвална. Њихова срећа и понос када положим испит су мој вјетар у леђа, прича Тамара.
Иако сада већ похађа мастер студије из области економије, каже да сви који ју познају знају да је желела да студира медицину. Ипак, очигледно је да није погријешила.
– Међутим, одлуку о студирању економије сам донијела у четвртом разреду средње школе. Економија ме привукла због „ширине“. Једноставно је има у свему и то је област која нуди бројне могућности и различита занимања, у зависности од преференција. Хтјела сам динамичну каријеру, а константне промјене у економији баш то и омогућују, присјећа се Дервенћанка тадашњих одлука које је морала донијети.
Велику подршку током студирања је имала и од професора који су јој давали вјетар у леђа.
– Инспирација су ми били и професори, признати стручњаци у својим областима, а поред тога спремни да нам помогну и да нас подрже, како током студирања, тако и након завршетка студија. Посматрајући њих, дражи су ми били високи циљеви, а за мене можда неостварљиви, од оних нижих а достижних, каже Бећаревићка.
Сљедећи изазов су мастер студије из области рачуноводства и ревизије на истом факултету.
– Планирам наставити даље усавршавање и своју каријеру градити у Републици Српској, открива Тамара.
Стипендије
Поред подршке града Дервента, Бећаревићева је била стипендиста Министарства за научнотехнолоски развој и високо образовање у категорији успјешних студената.
– Што се тиче стипендија желим истаћи да са захвална на томе, јер младим људима то заиста значи. Знамо да неко мисли на нас и цијени оно што радимо, а поред тога олакшава и нашим родитељима, наглашава млада економисткиња.
Дервента Кафе
