Обновљену Стару цркву у Српској вароши, некада посвећену Успењу пресвете Богородице, а сада Благовијестима, освештао је данас епископ зворничко–тузлански Фотије, уз саслужење свештеника дервентског намјесништва.
Епископ Фотије поручио је вјерницима да је свако освећење цркве велики догађај за мјесто, за епархију, јер је сваки храм мјесто сабирања и окупљања.
– Господ је присудан свуда, али посебно у светим храмовима, који су домови божији, јер је ту свештена трпеза, иконостас и иконе, фреске светитеља, ту је народ божији. Радујемо се данашњем дану, као дану побједе свјетлости над тамом, побједи здравља над болестима, поручио је владика Фотије.
За кума храма проглашен је Драго Наградић, дервентски привердник и предсједник Грађевинског одбора за обнову храма, коме је уручен орден “Светог краља Драгутина”.
– У свом срцу сам носио бол од 1992. године, заједно са свим вјерницима из Дервенте, који су 25 година чекали обнављање дервентске љепотице и мени је велико задовољство што смо успјели заједничким снагама да овај посао урадимo. Признање нисам очекивао, јер све што сам желио је било да урадимо све што је у нашој моћи да обновимо храм, казао је Наградић, додајући да је само епидемија спријечила да бројни вјерници који се данас радују да дођу на овај свечани чин.
Орденом “Светог краља Драгутина” одликован је и привредник Радован Пазуревић, док је архијерејска похвалница уручена начелнуку општине Дервента Милораду Симићу, Славену Гојковићу, Витку Драгичевићу, Миланку Балешевићу, Недељку и Јелици Воћкић из Новог села, Сретку Николићу, Мири Асентићу, Зорану Раилићу, Славиши Ђурашу, Жељку Косијеру, Владану Поповићу, Дејану Савковићу, Добривоју Којићу, Ђоки Томинчићу и Бењамину Сријемчевићу.
Српска православна црква одлучила је да нови храм буде посвећен Благовијестима, које се празнују 7. априла. Поред храма, обновљен је звоник цркве у изворном облику, а план је да се уреде и мртвачница и палионица свијећа. Радови су започели 2017. године.
Кратак историјат
Стара црква Успења Пресвете Богородице у Српској вароши грађена је у периоду од 1851. до 1855. године, преживјела је два свјетска рата, али је на Спасовдан 1992. године, за вријеме окупације припадника ХВО-а и Армије БиХ, сравњена до темеља минирањем. Приликом рашчишћавања терена код порушене цркве пронађене су 34 неексплодиране противтенковске мине.
Дервентска варошка парохија стара је око 200 година, иако постоје писани трагови да су се православни Срби ових простора окупљали од 1570. године.
Средином 19. вијека, тадашњи виђенији Срби (свештенство, трговци Ђорђе и Ристо Костић, Симо Карамитровић) морали су да из Цариграда добију султаново одобрење. Упркос дозволи Абдула Хамида Другог, локално муслиманско становништво је ометало градњу, због чега је затражена и добијена султанова заштита. Цијена градње била је та да богомоља не личи на уобичајене православне цркве, није имала ни звоник, али је своју намјену остварила. Завршетком изградње храма отпочела је и традиција Великогоспојинског дервентског вашара.
Стара црква је и током два свјетска рата била на мети разбојника, али је објекат остао читав. Аустроугари су 1915. године однијели црквено звоно, па су 1919. године купљена два нова, која се сада налазе на импровизованом звонику храма у центру града. Током Другог свјетског рата црква је опљачкана, однесен је и вриједан дар руског цара, а објекат је у два наврата, 1946. и 1979. године, морао бити реновиран.
Дервента Кафе
