Ljetnje računanje vremena u zemljama Evrope prestaje u nedelju, 31. oktobra, kada se časovnici vraćaju jedan sat unazad, sa 3.00 na 2.00.
Ljetnje računanje vremena na prostoru bivše države uvedeno 27. marta 1983, u skladu s odlukom EU, prije svega radi očekivane ekonomske koristi – boljeg funkcionisanja jedinstvenog tržišta, transporta i komunikacija, industrije.
EU je, međutim, odlučila da zbog izostanka veće koristi od toga, 2021. godine odustane od pomjeranja kazaljki satova dva puta godišnje, prepuštajući članicama da odluče da li će tada trajno usvojiti „ljetnje“ ili uobičajeno – „zimsko“ računanje vremena.
Države članice EU vratiće i ove jeseni časovnike za jedan sat unatrag, jer nisu postigle saglasnost o predlogu Evropske komisije od pre tri godine da se ukine sezonsko pomjeranje sata poslednje nedelje u martu, odnosno u oktobru.
Predlog je 2019. podržao Evoropski parlament, ali treba da ga usvoje države članice.
Evropski ministri saobraćaja odlučili su u decembru 2018. da odlože odluku o ukidanju sezonskog pomjeranja kazaljki sata do 2021. ali se nakon toga ništa nije dogodilo po tom pitanju.
Odluka o tome hoće li neka država članica uzeti kao trajno ljetnje ili zimsko vreme zavisi od njenog geografskog položaja, pa dogovor o predlogu EK neće biti jednostavan.
U EU postoje tri vremenske zone i najveća je srednjeevropska, od Poljske na istoku do Španije na zapadu.
Kada bi sve zemlje iz te vremenske zone trajno prešle na primer na ljetnje računanje vremena, u Španiji, Belgiji, Holandiji, Danskoj zimi bi sunce izlazilo tek sredinom prijepodneva, a na severozapadu Španije oko 10 sati.
U slučaju da uzmu zimsko kao trajno vreme, sunce bi na istoku Poljske izlazilo u tri sata ujutro, u Varšavi u 3.15, a u Berlinu u 3.44.
S druge strane, kada bi zemlje na zapadu i severu kontinenta ušle u zapadnoevropsku vremensku zonu, što bi bilo prirodno, nastale bi nove komplikacije, jer bi na primer Francuska i Nemačka spadale u dve različite vremenske zone.
Agencije
