Vijesti Kultura i obrazovanje Др Раденка Марић, потпредсједник АААС-а: Наука не познаје границе

Др Раденка Марић, потпредсједник АААС-а: Наука не познаје границе

0

– На Универзитету у Конектикату сам “Vice President for Research at the UConn health”, то укључује медицински факултет, стоматолошки, болницу и JAH lab, највећу лабораторију за генетска студирања на мишевима. Ту се открића дешавају астрономском брзином, каже, специјално за часопис “Слово”, др Раденка Марић.

Гордана Петковић Лаковић разгова­рала је са др Раденком Марић, професорицом и потпредсед­ницом за научна истраживања на Универзитету Конектикат.

Члан сте Америчке асо­цијације за унапређење науке (АААС), највећег светског на­учног удружења, са више од 120 хиљада чланова. Шта је све било неопходно да би се поста­ло чланом једног тако угледног научног удружења?

– Потребно је да вас номинују, да имате номинацију од ваше школе, од особе које је већ “АААС fellow” и још две номинације од “АААС fellows” који су у вашој струци, али су из других школа, каже, на почет­ку разговора, др Раденка Марић. Морате да приложите десет ваших највећих публикација у току ка­ријере и да објaсните зашто су то најважније публикације. Такође је потребно да приложите десет пуб­ликација које су највише цитира­не. После тога АААС комисија раз­матра случај и бира вас на основу вашег достигнућа. Ја сам изабрана за „For distinquished contribution to thе field of nano-catalysis for clean energy, particularly for pioneering novel materials and synthesis approaches to achieve an optimized electrochemical interfaces“.

Током Ваше научне ка­ријере бавили сте се истражи­вањем нових извора енергије, а колико нам је познато у тој области сте добитник бројних признања. Молимо Вас да за читаоце мало шире објасните делатност коју сте годинама обављали и у којој сте постигли светски значајне резултате.

– Бавим се батеријама и горионим ћелијама. Са тим активностима сам почела у Јапану када сам ра­дила за Japan Fine и Toyota Motors, а наставила сам са тим радом као научник у Америци, прво у приватној фирми у Atlanti nGimat, а касније као вођа про­грама на National Reserch Cousule of Canada, Innstitute for fuel cell Innovation in Vancouver Canada, а затим као професор на University of Connecticut. Бавим се горионим ћелијама које Ceramik Center уграђујe у кола да би се заме­нио мотор. Ова кола су већ у про­изводњи и крећу се на водоник уместо горива. Toyota већ има мо­дел, Toyota Mirai, који је у продаји.

Након одласка из Београ­да, десет година сте провели у Јапану, наредних пет година у САД, а нових пет година у Ванкуверу, одакле сте се 2010. поново вратили у САД где сте професор на престижном Уни­верзитету у Конектикату. Как­ва су искуства у научном погле­ду у те три развијене земље, где сте највише допринели науци којом се бавите?

– У Јапану сам пет година ради­ла магистарски и докторат, а по­сле тога сам остала још пет година у радном односу. Након тога смо одлучили да се преселимо за Аме­рику. Искуства су различита. У Јапану је фокус на перфекцији и грешке се не толеришу. У Америци је фокус на иновацији, профиту, и да се технологија што пре развије и прода. У Канади је акценат на ко­лаборацији са индустријом и како да цела економија бенефицира од иновација. У Америци, као профе­сор сте све, и предавач, и научник, и иноватор. Ја сам покренула и своју компанију коју сам ставила у други план пошто сам јако фокусирана на посао Vice President for Research, Innovation and entrepreneurship, који тренутно радим. У овој улози помогла сам да се направи 40 ком­панија које су направљене од тех­нологија развијених на факултету.

Године 1989. завршили сте Технолошки факултет Универ­зитета у Београду… Молимо Вас повуците паралелу са та­дашњом Југославијом, однос­но данашњом Србијом из које сте пошли у велики бели свет и мало осветлите чињеницу да наши људи стекну диплому и знање у Београду, а тек су при­знати у некој великој земљи, што није само Ваш случај…

– Данас је наука као и све остало глобализована, не познаје грани­це. Када сам студирала имала сам феноменалне колеге и стручњаке и одличне професоре. Неки су оти­шли из земље, а многи су остали. Још сам у контакту са неким од њих, али сви ми кажу како је код нас тешко бавити се науком и да нема средстава. Покушaла сам да помогнем неколицини и да их до­ведем у Јапан да би добили прили­ку да сарађују са Јапанским инсти­туцијама. Мислим да је у том пољу моја колегиница др Оливера Милошевић највише остварила. Моја сестра Тања Ђекић Живко­вић је такође завршила наш фа­култет и врло је успешна научница и менаџер у Холандији. Наука не може да достигне високи ниво ако немате средстава за опрему, а да­нас наука и технологије напредују астрономском брзином. Ја сам на Универзитету у Конектикату Vice President for Research at the UConn health, то укључује медицински факултет, стоматолшки, болницу, и JAX lab, највећу лабораторију за генетска студирања на мишевима. Ту се открића дешавају астроном­ском брзином. Наши научници су јако вредни и креативни и врло брзо успеју када имају доступ свим тим тех­никама. Наши најбољи научни­ци су у Brookhaven National Lab, Argon National lab итд. и са њима сарађујем. Једноставно, овде је то много другачије него код нас јер је америчка економија заснована на иновацији. Код нас се чуде када чују да су научници милионери и билионери. Ја баш ових дана ра­дим са једним таквим, Eric Schadt, амерички математичар и computer biologist. Он је декан на Icahn School of medicine at Mount Sinai и CEO мултиmилионске компаније SEMA4. Пре тога је направио још четири компаније и пласирао их на маркет.

Да ли сарађујете са научним институцијама у Београду?

– Раније сам сарађивала са ко­легиницом др Оливером Мило­шевић са САНУ док сам радила у Јапану, али последњих година не. Сарађујем са италијанским Уни­верзитетом Politechnico di Milano, Израелским Technion, и немачким Frauhofer Institute.

Колико и како научници Вашег ранга могу помоћи си­ромашној отаџбини у било ком погледу?

– Мени је циљ да омогућим на­шим студентима да дођу на раз­мену. Наша влада треба да уло­жи средства у науку и да сагледа бенефицију науке. Верујем да сви ми, који смо отишли, желимо да помогнемо нашој земљи и нашим научницима у земљи. Ја нисам добила утисак да се наука код нас цени. Када сам у Југославији пре­ко лета не могу да прочитам нешто у новинама о научним открићима или нашим успешним људима. Наша деца треба да се образују и да верују да је знање богатство и да са знањем можете да направите бо­гатство. Ја сам у Америци основа­ла Maric foundation и спонзоришем студенте који раде магистратуре и докторате на мом факултету. Наука отвара многа врата и то је јако важно да људи код нас разу­меју. Код нас су научници јако мало плаћени, не постоји производња, економски раст, стварање нових компанија. Научници нису уваже­ни од друштва тако да ни народ и младе генерације не виде никакву бенефицију од науке.

ПОРОДИЦА НАЈВЕЋА ПОДРШКА

Молимо Вас наведите нам у најкраћем Вашу биографију.

Рођена сам у бившој Југославији у тада Босни и Херцеговини, град Дервента, што је данас Република Српска. Ишла сам у медицинску школу и напустила је после треће године. Положила предмете гимназије и уписала Технолошки факултет.

Радила сам за Српску академију наука и уметности као млади научник пре него што сам отишла у Јапан. У Јапану сам завршила магистарски и докторат и родила три сина. Имала сам дивне српске пријатеље у Јапану који су и данас наши прија­тељи и виђамо се сваке године. После Јапана сам наставила каријеру у Северној Америци. Никад се нисам ничега плашила и била сам спремна да учим и нове јези­ке и нове технологије и да идем у нове изазове. Наравно, све то не бих успела без подршке породице, мужа и деце. Највећи ослонац у животу су ми моја родбина и пријатељи у бившој Југославији и свугде по свету где их имам. Ако се горионе ће­лије напајају са водоником ја се напајам са њиховом љубављу за мене.

Разговарала Гордана Петковић Лакић/
Часопис Слово

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije portala Derventa Cafe. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja, provociranja i drugih oblika neprihvatljivog ponašanja.

Portal Derventa Cafe zadržava pravo da obriše komentare bez bilo kakve najave i objašnjenja te da preda podatke o IP adresama nadležnim institucijama u slučaju zahtjeva.

Please enter your name here