Црква Светог Пантелејмона у Осињи вјернике окупља од 1964. године. На мјесту ове богомоље некада је постојала црква брвнара из 19. вијека, да би зидање садашње црква било започето око 1960. године.
Томе свједочи и мермерна плоча која је након зидања на њу постављена, а на којој пише да је дотрајала црква брвнара срушена како би била подгнута зидана црква.
– Нормално, зуб времена је и ту цркву начео, па је прије 12 година већ дошло до уршавања крова и плафона. Тада смо се састали и договорили да требамо замјенити кров цркве, строп и тиме је обухваћено и околно уређење фасаде, подсјећа Драго Наградић, члан Црквеног грађевинског одбора.
При богомљи је крајем осамдесетих година прошлог вијека придодан звоник, а посљедњом обновом проширен је и олтар. Радови на овом светом мјесту ни данас нису стали. У току је иконописање унутрашњости, а храм би ново рухо требало да добије до идуће славе, на љето 2023. године. Први радови започели су прије двије године, када је у олтару осликана Богородица Ширшаја.
– Међутим, због короне и других ствари било је потешко наставити радове, скупити финансијска средства да мајстор дође на ове наше просторе. Све то изискује и вријеме и материјалне обавезе, па смо прије четири-пет мјесеци наставили иконописање. Овај посао је сада већином завршен и ако Бог да среће у току 2023. године, негдје до љета, а најкасније до славе Св. Великомученика Пантелејмона фрескопис ће бити завршен и самим тим и генерална обнова храма која је започета прије десетак година. Позваћемо нашег преосвећеног владику Фотије да освети обновљену цркву, каже свештеник Илија Тривић.
Иконописање на површини од око 300 квадратних метара повјерено је Браниславу Шавији из Бијељине.
– Ово је византијски стил сликања који је специфицан за нас правослвне вјернике. У суштини, само осликавање као стил специфичан је за нас православце, имамо одређене каноне по којима се слика, значи ста иде у олтар, шта иде у наос цркве, а ако има купола одређено је шта у то подручје може да се осликава. На одређен начин се сликају хаљине, такође и портрети, односно свети ликови, открива Бранислав Шавија, иконописац из Бијељине којем је ово прва црква коју ради на овом подручју.
Карактеристично за ово осликавање јесте да је рађена позлата ореола 24-каратним златом, за шта је предвиђен посебан поступак како би се злато залијепило, што може да одузме доста времена.
– Као и свака умјетност имате просто дана када нешто можете да урадите више, а имате и дана када вам се просто и не ради. Све зависи и од тога, од тренутне инспирације. За разлику од других умјетности које имају одређену слободу, да умјетник може нешто да изрази на свој начин, овдје имамо канонске прописе којих морате да се придржавате, наглашава Шавија.
Осликана је и Света мученица Недеља, која се прославља као осињска масла, дан када када цијело село послужјуе за своје здравље, своје љетине и стоку. По благослову владике Фотија Света мученица Недеља је осликана како држи осињску цркву.
Иако слиједе најтежи радови, Шавија вјерује да ће до славе цркве у августу бити окончани радови.
– Урађена је комплет доња зона, сад смо почели горе да радимо, скела је постваљена. Најзахтјевнији је плафонски дио. Сам приступ је доста захтјевнији и тежи у односу на доњу зону. Од саме скеле, од исцртавања и тих детаља, све је нравно тезе да се ради на плафону, каже Шавија.
Свештеник Илија каже да су мјештанин јендогласно били за осликвања овог светог мјеста, што говори и одазив људи који су помогли ову акцију. Тривић истиче да није било тешко наставити са добрим дијелима у Осињи јер је наслиједио добре коријене од свештника Бранислава Пејчића, који службовао прије њега.
– Мјештани сами долазе, јављају се, оставаљају прилог у цркви после скоро сваке службе и уплате свој дио прилога, колико год они могу. Одазив је веома велики, а поред свих њих и градска управа Дервенте је помогла овај пројекат са 10 хиљада КМ, што је једна седмина овог цијелог посла, каже свештеник Илија.
Млади свешетник је од августа 2021. године у Осињској парохији, која окупља и вјернике из Церана и Црнче. У том периоду доврешени су радови на изградњи Светосавсог дома.
При цркви и свештенцима већ 23 године је мјестатнин Мидораг Гојић.
– Увијек сам ту да притекнем у помоћ за све потребе према нашој цркви и нашим парохијанима. Имамо нашег Драгу, који нас је прије 12 година пробудио са тадашњим свестеником. Све је било некак стало, није се ишло напријед и даде Бог, па дође прошли свестеник Бранислав и нас добри Илија који га је насљедио. Бори се са нама да ради и да идемо напријед. Боримо се да што више изградимо, каже мјештанин Миодраг Гојић.
Амбција и планова и за наредне године не мањка. У плану је да се огради црквена порта, као и да се купи још једно звоно.
– Тренутно имамо звоно које је тешко 340 кг из 1934. године, довезено баш за овај храм. На њему је саливено и име Осињске апрохије, осињских села који су тада били приложници, а ако Бог да среце желимо да купимо још једно звоно од 150 кг које ће уклопити своје звукове са својим старим звоном, па да имамо свечанији звук и позив на молитву, каже млади свештеник.
Најважније је, истиче, да осињиски народ вјерује.
– Има људи који долазе, посјећују и хвала Богу, живимо, радимо, трудимо се, молимо се Богу. Већим празницима сав овај простор у и око цркве испуњен народом, као што је за Божић и Васкрс. Буде веома лијепо. Поред молитве имамо и редовна дружења, трудимо се да окупимо све људе, каже свештеник Илија.
Слободан Живанић
